From Wikipedia, the free encyclopedia
Пајерн (фр. , , итал. ) је град у западној Швајцарској. Пајерн је значајан град у оквиру кантона Во, где је седиште округа Број-Вули.
| Пајерн | |
|---|---|
 Кровови и торњеви Пајерна | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Швајцарска |
| Кантон | Во |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 8.728 |
| — густина | 360,81 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 49′ 14″ С; 6° 56′ 16″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 456 m |
| Површина | 24,19 km2 |
  Пајерн Пајерн на карти Швајцарске | |
| Поштански број | 1530 |
| Веб-сајт | |
| www.payerne.ch | |
На Аеродрому Пајерн поред града налази се седиште швајцарског ваздухопловства и државни завод за ваздухопловство.
Пајерн се налази у западном делу Швајцарске. Од главног града, Берна град је удаљен 50 км југозападно.
Рељеф: Пајерн је смештен у средишњем делу Швајцарске висоравни, на приближно 450 метара надморске висине. Подручје северно од града је равничарско, док на југу почињу брда.
Клима: Клима у Пајерну је умерено континентална.
Воде: Пајерн се сместио на речици Број, која дели град на западни и источни део.
Подручје Пајерна је било насељено још у време праисторије, а у доба антике било је део Старог Рима.
Први помен насеља под данашњим именом везује се за годину 961.
У 16. веку месно становништво је прихватило протестантску веру (Калвинизам).
Током 19. века Пајерн постаје значајније место, па се почиње нагло развијати и јачати привредно. Ово благостање се задржало до дан-данас.
2010. године Пајерн је имао близу 9.000 становника, од чега страни држављани чине 32,0%.
Језик: Швајцарски Французи чине већину Пајерна и француски језик преовлађује у граду (83,1%). Досељавањем досељеника из других земаља становништво Пајерна је постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици, попут португалског (4,6%) и немачког (3,4%).
Вероисповест: Месно становништво је прихватило калвинизам у 16. веку. Међутим, последњих деценија у Пајерна се знатно повећао удео других вера, па данас већину чине римокатолици (46,3%), док су други по реду протестанти (36,6%). Прате их атеисти (7,3%) и муслимани (4,9%).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
