![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Otto_Hahn_%2528Nobel%2529.jpg/640px-Otto_Hahn_%2528Nobel%2529.jpg&w=640&q=50)
Ото Хан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ото Хан ( ; Франкфурт на Мајни, 8. март 1879 — Гетинген, 28. јул 1968) је био немачки физикохемичар, пионир радиохемије[1]. Од 1906. год. професор Универзитета у Берлину а затим у Гетингену. Открио је и изоловао више радиоактивних елемената: мезоторијум (228Ra), радиоторијум (228Th), уранијум II (234U), а са Лизом Мајтнер (Meitner) открио је 1917 г. елемент протактинијум. Показао је 1938. године да је један од рубидијумових изотопа природно радиоактиван.
Ото Хан | |
---|---|
![]() Ото Хан, 1938. | |
Датум рођења | (1879-03-08)8. март 1879. |
Место рођења | Франкфурт на Мајни, Немачко царство |
Датум смрти | 28. јул 1968.(1968-07-28) (89 год.) |
Место смрти | Гетинген, Западна Немачка |
Образовање | Универзитет у Марбургу |
Поље | хемија |
Награде | ![]() |
Потпис | ![]() |
Најзначајније његово откриће је појава фисије уранијума, коју је пронашао и објаснио 1939. године заједно са немачким физичаром Фридрихом Штрасманом (Strassrnann). Енергија која се ослобађа приликом нуклеарне реакције фисије практично је искоришћена само неколико година после Хан-Штрасмановог открића у нуклеарним реакторима и атомској бомби. Добитник је Нобелове награде за хемију 1944. за „откриће цепања (фисије) тешких атомских језгара“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“.