Оптимизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Оптимизам је склоност да се очекује најбољи могући исход или ослања на оне аспекте дате ситуације који уливају највише наде.[1] Оптимизам се такође дефинише као „испуњеност надом и уздање у будућност или успјешан исход нечега; склоност да се ствари посматрају повољно, са надом“. Ријеч „оптимизам“ је настала од латинске ријечи , што значи „најбоље“. Бити оптимистичан, у уобичајеном значењу, значи очекивати да ће одређена ситуација имати најбољи од могућих исхода. Ово се у психологији обично назива диспозициони оптимизам. Научници у својим истраживањима, међутим, користе овај израз у зависности од врсте истраживања. На примјер, Мартин Селиџмен и његове колеге дефинишу оптимизам у контексту експланаторног стила, који одређује како човјек себи објашњава животне догађаје. Као и са већином црта личности, постоје различити начини да се евалуира оптимизам, попут разних тестова животне оријентације (за првобитну дефиницију оптимизма) и упитника атрибутивног стила (дизајнираног да се евалуира оптимизам у контексту експланаторног стила). Иако је насљедност оптимизма врло спорна, већина научника се слаже да може постојати одређени биолошки фактор, али се такође сматра да је оптимизам углавном повезан са окружењем, те да спада у научене црте личности.[2] Постоје наговјештаји да се оптимизам насљеђује јер представља манифестацију комбинације других црта личности које су углавном насљедне, попут интелигенције и темперамента.[3] Оптимизам може бити повезан и са здрављем.
Термин потиче од латинског оптимум, што значи „најбољи”. Бити оптимиста, у типичном смислу те речи, дефинише се као очекивање најбољег могућег исхода из било које ситуације.[4] Ово се у психологији обично назива диспозиционим оптимизмом. То стога одражава уверење да ће будући услови бити најбољи.[5] Из тог разлога, на њега се гледа као на особину која подстиче отпорност у суочавању са стресом.[6]
Варијације у оптимизму и песимизму су донекле наследне[7] и одражавају системе биолошких особина у одређеном степену.[8] На то такође утичу фактори животне средине, укључујући породично окружење,[7] а неки сугеришу да се може научити.[2] Оптимизам такође може бити повезан са здрављем.[9]