![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Battle_of_Nandorfehervar.jpg/640px-Battle_of_Nandorfehervar.jpg&w=640&q=50)
Опсада Београда (1456)
Војни конфликт / From Wikipedia, the free encyclopedia
Опсада Београда 1456. године (мађ. , тур. ) је други велики напад Турака на овај град који се десио између 4. и 22. јула.[2] Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је краљевина Угарска. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурђа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници.
Опсада Београда 1456. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Османско-угарских сукоба | |||||||
![]() Угарска слика из 19. века; у средини, са крстом у руци, јесте Јован Капистран | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() ![]() ![]() |
![]() | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Јанош Хуњади Михаило Силађи Јован Капистран |
Мехмед II беглербег Караџа | ||||||
Јачина | |||||||
највише 50.000[тражи се извор] | највише 100.000[тражи се извор] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознати | око 20.000[1] |
Велику османску силу нису дочекале уједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ, као и одреди слабо наоружаних крсташа.
Значајан догађај током опсаде је разбијање османске флоте на Дунаву 14. јула 1456. године. Увидевши да не могу да одсеку град од река, а самим тим и од Угарске, Турци су се одлучили на жесток јуриш који је изведен 21. јула. Уз велике напоре опсађени су одолели, а сутрадан је уследило османско повлачење.
Подневна звона, по налогу папе Калиста III, прослављају овај догађај све до данашњих дана.[3]