![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Opium_pod_cut_to_demonstrate_fluid_extraction1.jpg/640px-Opium_pod_cut_to_demonstrate_fluid_extraction1.jpg&w=640&q=50)
Опијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Опијум (макове сузе; научни назив: ) супстанца је која се добија засецањем зелених чахура посебне врсте мака (лат. ) из којих цури као млечни сок, а затим се суши на ваздуху док се не добије смеђа маса.[5] Садржи преко 20 алкалоида од којих су неки присутни као слободни док су други везани за сумпорну или меконску киселину. Највећу практичну примену нашла су 4 алкалоида опијума: морфин, кодеин, папаверин и наркотин (носкапин). Приближно 12 процената опијума чини аналгетички алкалоид морфијум, који се хемијски прерађује у хероин и друге синтетичке опиоиде за медицинску употребу и за илегалну трговину дрогом. Латекс такође садржи уско повезане опијате кодеин и тебаин и неаналгетичке алкалоиде као што су папаверин и носкапин. Традиционални, радно интензиван метод добијања латекса је ручно гребање незрелих махуна (плодова); латекс исцури и осуши се до лепљивог жућкастог остатка који се касније струже и дехидрира. Реч „меконијум“ (изведена из грчког „опијуму сличан“, мада се сада односи за столице новорођенчади) у прошлости се односила на сродне, слабије препарате направљене од других делова опијумског мака или различитих врста мака.[6]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Harvesting_opium.jpg/220px-Harvesting_opium.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Raw_opium.jpg/640px-Raw_opium.jpg)
Опијум | |
---|---|
![]() | |
Product name | Опијум |
Изворна биљка | |
Делови биљке | Латекс |
Географско порекло | Неизвесно, могуће Мала Азија,[1] или Шпанија, јужна Француска и северозападна Африка[2] |
Активни састојак | |
Главни произвођаљи | |
Главни потрошачи | Широм света (#1: Евроа)[3] |
Велепродајна цена | 3,000 долара по килограму (по подацима из 2002).[4] |
Малопродајна цена | 16,000 долара по килограму (по подацима из 2002)[4] |
Правни статус |
|
Први писани подаци о употреби опијума потичу из најстарије људске историје, односно из 3. века п. н. е. Методе производње нису се значајно промениле од древних времена. Селективним оплемењивањем биљке , садржај фенантренских алкалоида морфина, кодеина и у мањој мери тебаина је знатно повећан. У модерно доба, већи део тебаина, који често служи као сировина за синтезу оксикодона, хидрокодона, хидроморфона и других полусинтетичких опијата, потиче из екстракције или .
За нелегалну трговину дрогом, морфин се екстрахује из опијумског латекса, смањујући масу материјала за 88%. Затим се претвара у хероин који је готово двоструко снажнији,[7] и повећава вредност за сличан фактор. Редукована тежина производа олакшава шверц.[8]
У Краљевини Југославији, мак је сејан и опијум произвођен у Јужној Србији (Македонији) - нпр. принос 1935. је износио 57.051 кг, а 1935/36 засејано је 8.008 хектара у 14 срезова, највише у жеглиговском (крај око Куманова).[9] Према закону из 1939, приватна лица су била дужна пријавити и продати Призаду (Привилегованом извозном друштву) сав опијум који поседују - тада се пријавило 867 лица са 56.844.405 килограма (?) старог опијума.[10]