Озон
Хемијско једињење / From Wikipedia, the free encyclopedia
Озон (O3) је троатомски молекул који се састоји од три атома кисеоника. Озон је алотропска модификација кисеоника која је много нестабилнија од уобичајеног двоатомског облика, O2. На стандардним условима озон је плавичасти гас који на температури испод -112 °C прелази у тамноплаву течност која даље испод -193 °C прелази у тамноплави 'лед'. O3 је општеприсутан у Земљиној атмосфери. Премда је количина озона у атмосфери релативно мала (максималне концентрације не прелазе 0,001%), његова важност за живот на Земљи је огромна. У Земљиној је атмосфери смјештен у стратосфери на висини од 20 до 50 km изнад површине Земље. Озон у горњим слојевима атмосфере спречава продор штетних ултраљубичастих зрака до површине Земље, а управо због тог зрачења и настаје од молекула кисеоника. Без стратосферског озона живот на Земљи не би био могућ.[7][8]
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
назив
Трикисеоник | |||
Други називи
2λ4-трикисеоник; катена-трикисеоник | |||
Идентификација | |||
број |
|||
3Д модел () |
|||
| |||
100.030.051 | |||
број | 233–069–2 | ||
Гмелин Референца | 1101 | ||
MeSH | Ozone | ||
RS8225000 | |||
UNII | |||
Својства | |||
3 | |||
Моларна маса | 48,00 g·mol−1 | ||
Агрегатно стање | Безбојан до бледоплавог гаса[3] | ||
Мирис | Опор[3] | ||
Густина | |||
Тачка топљења | −192,2 °C; −313,9 °F; 81,0 K | ||
Тачка кључања | −112 °C; −170 °F; 161 K | ||
Растворљивост у води |
1,05 −1 (на 0 °C) | ||
Растворљивост у други растварачи | Веома растворан у 4, сумпорној киселини | ||
Напон паре | 55,7 [4] (−1.215 °C (−2.155 °F; −942 K)) | ||
Магнетна сусцептибилност | +6.7·10−6 cm³/mol | ||
Индекс рефракције () | 1,2226 (течност), 1.00052 (гас, СТП, 546 )[5] | ||
Структура | |||
Кристалографска група | C2v | ||
Геометрија молекула | Дијагоналан | ||
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | Диедрални | ||
Хибридизација | 2 за | ||
Диполни момент | 0,53 | ||
Термохемија | |||
Стандардна моларна ентропија (S |
238,92 | ||
Стандардна енталпија стварања (ΔfH |
142,67 −1 | ||
Опасности | |||
ГХС пиктограми | |||
ГХС сигналне речи | Опасност | ||
ГХС извештаји опасности |
H270, H314, H318 | ||
NFPA 704 | |||
Смртоносна доза или концентрација (): | |||
12,6 (миш, 3 ) 50 (човек, 30 мин) 36 (зец, 3 ) 21 (миш, 3 ) 21,8 (пацов, 3 ) 24,8 (заморац, 3 ) 4,8 (пацов, 4 )[6] | |||
Границе изложености здравља у САД (): | |||
(дозвољено) |
3)[3] | ||
(препоручено) |
3)[3] | ||
5 [3] | |||
Сродна једињења | |||
Сродна једињења |
Сумпор-диоксид Трисумпор Дисумпор моноксид Циклични озон | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Y верификуј (шта је YН ?) | |||
Референце инфокутије | |||
За разлику од озона у озонском омотачу, који је неопходан за живот на Земљи, озон при тлу је непожељан. У мањим количинама иритира очну слузницу, грло, нос и дисајне путеве, док у великим концентрацијама може бити смртоносан. Озон који настаје у нижим слојевима атмосфере или тропосферски озон саставни је део градскога смога. Тропосферски је озон у непосредном додиру са живим организмима. Лако реагује с другим молекулама, оштећује површинско ткиво биљака и животиња, па штетно делује на људско здравље (дисајне органе), биљне усеве и шуме. Због све већег промета, количина озона у тропосфери у сталном је порасту.
Слабо је растворан у води, док је у неполарним растварачима добро растворан. У великим концентрацијама је врло нестабилан. Озон је гас јаког мириса (осети се у ваздуху већ при запреминском уделу од 0,0001%). Озон је снажан оксидациони агенс што је у вези са његовом нестабилношћу при чему прелази у обичан двоатомски кисеоник: 2 O3 → 3 O2. Ова реакција се убрзава са порастом температуре и падом притиска. Озон може да настане из O2 електричним пражњењем у атмосфери или под утицајем високоенергијског електромагнетног зрачења. Бројни електрични уређаји могу да генеришу озон, посебно они који користе високи напон попут ласерских штампача, машина за фотокопирање или лучно заваривање. Сви електрични мотори који користе четкице стварају извесну количину озона мање више пропорционалну величини и снази мотора.
Озон је најјаче оксидацијско средство после флуора и врло је отрован. Служи за стерилизацију воде, операцијских, биоскопских и спортских дворана, те позоришта, затим у фармацеутској, козметичкој, штампарској индустрији, те индустрији папира, текстила и вештачких материјала.