![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/RussianEmpireMap1800-38-NovorossiyskayaProvince.jpg/640px-RussianEmpireMap1800-38-NovorossiyskayaProvince.jpg&w=640&q=50)
Новорусија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Новорусија (рус. ) или Нова Русија (рус. ), јесте историјска и културна регија у сјеверном Прицрноморју, која је присаједињена Руској Империји послије руско-турских ратова у другој половини 18. вијека. Становништво, инфраструктура и начин живота особен за Новорусију образовали су се током релативно кратког периода историје, а сама регија се из неразвијене степе са ријетким пашњацима претворила у моћну индустријску регију, која је постала окосница привреде, најприје Руске Империје, а затим Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/RussianEmpireMap1800-38-NovorossiyskayaProvince.jpg/640px-RussianEmpireMap1800-38-NovorossiyskayaProvince.jpg)
У административном смислу, ове земље су у различито вријеме чиниле Новоруску губернију и Новоруско-бесарапско генерал-губернаторство. Према административно-територијалној подјели с почетка 20. вијека, Новорусија је у ужем смислу обухватала Херсонску, Јекатеринославску и Тауридску губернију, а у ширем смислу и Бесарапску губернију, Курбанску област, Црноморску и Ставропољску губернију и Област донске војске.[2] Назив „Новорусија” је почео да се користи с почетком 20. вијека,[3] међутим након уласка главног дијела ових земаља у Украјину, почео је да се назива „јужна Украјина” или „сјеверно Прицрноморје”. Истовремено, израз је нестао у совјетској Русији, остављајући траг само у називу луке Новоросијск.
Израз је добио нову вриједност током проруских[4] протеста на југоистоку Украјине 2014. године.[5][6] Након избијања оружаних сукоба на истоку Украјине, под историјским називом „Новорусија”, дјеловао је конфедерални савез непризнатих држава Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике, који је замрзнут 2015. због могућности спровођења Минских споразума.[7][8]