Нилско-сахарски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нило-сахарски језици су афричка језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника.[1][2]-35[3] Они већином живе у горњем току река Шари и Нил у Централној Африци, у историјској Нубији, и у пустињама централне Сахаре. Распрострањени су у 17 афричких земаља: од Алжира и Малија на северозападу, Бенина, Нигерије, Судана и ДР Конго на југу, као и од Египта до Кеније и Танзаније на истоку. Најзначајнија и најраспрострањенија грана ових језика користи се у Судану.
нило-сахарски | |
---|---|
(није опште прихваћена) | |
Географска распрострањеност | централна Африка и источна Африка |
Језичка класификација |
|
Подподела |
|
ISO 639-2 / 5 | ssa |
Глотолог | None |
Афричке језичке породице:
Нило-сахарски језици на језичкој мапи Африке |
У својој књизи Језици Африке (1963), Џозеф Гринберг је именовао групу и тврдио да је то генетска породица. Она садржи језике који нису укључени у нигер-конгоанску, афроазијатску или којсанску групу. Иако су неки лингвисти тај тип називали „Гринберговом корпом за отпатке“, у коју је ставио све иначе неповезане језике Африке без клика,[4][5] стручњаци у овој области су прихватили њену реалност од времена Гринбергове класификације.[6] Његове присталице прихватају да је то изазован предлог за демонстрацију, али тврде да изгледа обећавајуће што се више ради.[7][8][9]
Процењује се да су неке од саставних група нило-сахарских језика претходиле афричком неолиту. Дакле, процењује се да јединство Источног Судана датира најмање до 5. миленијума пре нове ере.[10] Нило-сахарско генетско јединство би нужно било много старије и датирало би из касног горњег палеолита.
Међутим, овај шири систем класификације не прихватају сви лингвисти. На пример,Глотолог (2013), који је публикација Института Макс Планк у Немачкој, не признаје јединство нило-сахарске породице или чак огранка Источног Судана; Георгиј Старостин (2016) такође не прихвата везу између нило-сахарских огранака, иако оставља отворену могућност да се неки од њих покажу као повезани једни са другима када се обаве неопходни радови на реконструкцији. Према Гулдеману (2018), „садашње стање истраживања није довољно да се докаже нило-сахарска хипотеза.“[11]