Национални симболи Србије

Национални симболи Србије јесу симболи, ствари које су амблематске, репрезентативне или на други начин карактеристичне за Србију, српски народ и српску културу.

Поједини симболи су званично усвојени; на пример, грб Србије, који је кодификован у хералдици и законодавству земље. Други симболи можда немају званични статус али су такође признати и препознати на националном или међународном нивоу.

Званични симболи

Тип	Слика	Симбол
Државна застава		Застава Србије Државна застава Србије је хоризонтално подељена тробојка црвене, плаве и беле боје, са малим грбом постављеним лево од средине. Народна застава је тробојка без грба. Прва забележена употреба српске тробојнице била је 1835. године.
Народна застава Националне боје		Националне боје Србије су црвена, плава и бела.[1][2][3] Застава Србије се обично назива тробојком.[4] Застава је усвојена 1835. године.[5]
Грб		Грб Србије Државни грб Србије усвојен је 2004. године и заснован је на оригиналу коришћеном за време Краљевине Србије (1882—1918). Грб је ликовно измјењен и дорађен 2010. године.
Национална химна		Боже правде Државну химну Србије Боже правде прво је користила Краљевина Србија (1882—1918). Поново је усвојена 2006. године као званична химна Републике Србије.

Други симболи

Тип	Слика	Симбол
Национални симболи		Крст са оцилима је заснован на тетаграму, источноримском симболу, који је у употреби код Срба од периода касног средњег века.[6]
Хералдички симбол		Српски орао јесте двоглави бели орао и налази се на државном грбу и застави Србије. Симбол има дугу традицију у српској Српској хералдици. Двоглави орао и српски крст су главни хералдички симболи који представљају национални идентитет српског народа кроз столећа.[7] У употреби је из средњег века током владавине Немањића.[7]
Регалије		Карађорђеви Краљевски знакови начињени су 1904. године за крунисање Краља Петра I Карађорђевића. Круна је изливена од бронзе са ручке Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку.[8] Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење.[9] Регалије су израђене у Паризу, у Француској, у познатој јувелирској фирми “Браћа Фализ”. Она је једина сачувана круна неког српског владара која се налази на територији Републике Србије.[lower-alpha 1]
Светац заштитник		Свети Сава, познат као Растко Немањић, је оснивач и први архиепископ Српске православне цркве (1219—1233) и син Стефана Немање из владарске династије Немањића. Он је светац заштитник Србије, Републике Српске и образовања у земљи.[13][14][15]
Националне ношње		Најчешћа народна ношња Србије је из Шумадије, региона у централној Србији.[16] Садржи националну капу шајкачу,[17][18] и традиционалну обућу опанке.[19] Старији људи на селу и даље носе народне ношње.[16]
Нематеријално културно наслеђе		Слава је прослава свеца-заштитника породице. Ова традиција је званично заштићене од стране организације УНЕСКО.[20]
Националне животиње		Вук је вишеструко повезан са српском и балканском митологијом[21] и култовима.[22] У словенској као и старосрпској религији и митологији, вук је био и тотем. Српске епске народне пјесме приказују вука као симбол храбрости.[23] Вук је данас такође приказан на неколико грбова српских општина и као хералдички симбол.
		Дивљи вепар је у великој мери повезан са древном балканском и српском културом. Трибали су древно племе чије је име коришћено као егзоним за Србе архаизирањем од стране источно римских аутора у средњем веку. Грб Трибалије[24] је део историјских грбова Средњовековне Србије које су приписивали разни артиљеријалци, Србија под Хабзбурзима, Србија током Првог и Другог српског устанка против Турака[25][26] и данас је приказан на неколико грбова српских општина у Шумадији.
Националне птице		Орао крсташ је национална птица Србије. Она је инспирација за двоглавог српског орла у модерној српској хералдици.[27][28]
		Белоглави суп је национална птица Србије. Она је инспирација за двоглавог српског орла у средњовековној српској хералдици.[28]
Национално дрво		Храст (најчешће храст лужњак) је симбол Србије и један од елемената на грбу Србије.[29] На грбу, храст означава снагу и дуговечност, док маслинова гранчица означава мир и плодност.[29] У тешка времена кроз историју, када није било цркава, молило се под храстовима где би клесали крст, запис; неки од таквих храстова су стари преко 600 година и сматрају се светим.[30] Храст се користи за Бадњак.
Национални цветови		Наталијина рамонда цвет се сматра као симбол српске армије и њене пожртвованости током Првог светског рата,[31], где су српске снаге претрпеле процентуално највећи број жртава. Народ Србије носи цвет Наталијина рамонда као симбол сећања својих жртава, поготово током дана примирја у Првом светском рату, који је државни празник у Републици Србији од 2012. године.[32] Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији Обреновић.[33]
		Српска рамонда, познат као цвет феникс због способности да се употпуности обнови после суше,[34] се сматра као симбол српске армије и њене пожртвованости током Првог светског рата. Такође, цвет симболизује обнову српске државе после рата. Народ Србије поред Наталијине рамонде, користи овај цвет као симбол сећања својих жртава, поготово током дана примирја у Првом светском рату, који је државни празник у Републици Србији од 2012. године.[35]
Национално воће		Шљива и њени производи су од великог значаја за Србе и део бројних обичаја.[36] Изрека каже да је најбоље место за изградњу куће тамо где шљива најбоље расте.[36] Плодна област Шумадије у централној Србији је посебно позната по производњи шљивовице.[37]
Национално пиће		Шљивовица је национално пиће у Србији. Име шљивовица потиче из српског језика.[38] Шљива и производи од шљиве су од великог значаја за Србе, као део бројних обичаја. Србија је највећи извозник шљива у свету, а други највећи произвођач шљиве у свету.[39][40]
Јела националне кухиње		У популарна јела српске кухиње спадају ћевапчићи, пљескавица и гибаница. (Види: Српска кухиња)
Национална алегорија		Мајка Србија је женска персонификација нације и метафоричка мајка свих Срба.[41] Serbian national myths and poems constantly invoke Mother Serbia.[42] Најпознатији прикази Мајке Србије израдио је Ђорђе Јовановић, као што су статуа на Палати Министарства финансија Краљевине Југославије у Београду и статуа на Споменику косовским јунацима у Крагујевцу. Њен приказ је видљив на српској личној карти.
Очеви отаџбине		Стефан Немања је био српски велики жупан, који се изборио за политичку самосталност у односу на Византију и уједињење српских земаља (Рашка, Дукља, Травунија, Хумска земља, Неретванска крајина) у јединствену српску државу. Био је родоначелник српске владарске династије Немањића, која се одржала на власти све до 1371. године. и у једном периоду преобразила у царство. Један од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.
		Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе, је био српски револуционарни вођа који је водио своју нацију за независтност од Турског царства током Првог Српског устанка (1804–1813). Био је родоначелник српске владарске династије Карађорђевић. Има титулу оца отаџбине.[43]
		Милош Обреновић, познат и као Милош Велики, је био српски револуционарни вођа који је водио своју нацију за независтност од Турског царства током Другог Српског устанка (1815–1817). Био је родоначелник српске владарске династије Обреновић. Има титулу оца отаџбине.[44]
Национални споменици културе		Србија има дванаест локалитета под заштитом Светске баштине УНЕСКО.
		Храм Светог Саве у Београду је један од највећих православних храмова на свету. Посвећен је Светом Сави. Представља један од доминантих симбола Београда и Србије.
Национални инструмент		Гусле су национални инструмент Србије и српског народа.[45][46] Гусларске песме говоре о средњовековној Србији, робовању под страним окупаторима и предстојећој бољој будућности српског народа.[47]
Национална поезија		Српске епске народне пјесме су традиционално преношене усменим путем од стране националних бардова, гуслара. Вук Стефановић Караџић (1787—1864), отац српске фолклористике и водећи реформатор српског језика и писма, сакупио је и записао епске песме Срба са почетка 19. столећа.[48] Петар II Петровић Његош се сматра једним од највећих или за највећег српског песника.[49][50][51]
Национални плес		Српска традиционална игра коло обухвата неколико локалних варијетета, од којих је најпопуларније Ужичко коло.[52] Друга популарна кола су Моравац, Кокоњеште, Жикино коло и Врањанка.[53]
Народне рукотворине		Пиротски ћилим и Злакуска лончарија су законом заштићени производи и брендови Србије.[54][55]
Писмо		Ћирилица представља важан део српског националног идентитета.[56] Према Уставу Републике Србије из 2006, Ћирилица је једино званично писмо у употреби.[57] Српска ћирилица је у званичној употреби у Србији, Црној Гори и Републици Српској.[58]
Поздрав		Поздрав са три прста се генерално користи као опште српски поздрав.[59][60]
Национална капа		Шајкача је национална, народна капа која се највише носи у Срба. Углавном је црне, сиве или зелене боје. Нашироко су је носили Срби током Првог српског устанка и била је кључна компонента у униформи српске војске од почетка 19. века до краја 20. века. Данас шајкачу углавном носе старији мушкарци у сеоским срединама.
Крилатица (незваничан)	Само слога Србина спасава	Крилатица „Сламо слога Србина спасава” је широко распрострањена и употребљивана у српском народу.[61]
Популарна музика		Трубачи[62]

Видите још

• Срби
• Национални идентитет Србије
• Списак места светске баштине у Србији

Напомене

1. Чува се и круна Немањића, односно круна Стефана Дечанског у музеју Цетињског манастира^[10], као и две круне за које се верује да су припадале српским деспотима, поклоњене обе 1605. године кнезу Иштвану Бочкају, једну од турског великог везира Лале Шахина, која се чува у Бечу^[11], а друга поклон из Кронштата се чува у депоу Будимпештанског музеја^[12]

Референце

1. The Journal of the Orders & Medals Research Society of Great Britain. Orders and Medals Research Society. 1969. стр. 207.
2. Chronicles. Rockford Institute. 1994. стр. 39.
3. Nigel Thomas; Krunoslav Mikulan (2006). The Yugoslav Wars (2): Bosnia, Kosovo and Macedonia 1992—2001. Osprey Publishing. стр. 58. ISBN 978-1-84176-964-6.^{[мртва веза]}
4. Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije (1974). Vesnik. 19—20. „Srpska trobojka: crveno-plavo-belo”
5. Зорица Јанковић (2008). Цару на диван: сусрети српских владара и турских султана. "Београд. ISBN 9788675191049. „ферманом је одређена: црвено-плаво-бела тробојка, са водоравно поређаним бојама.”
6. „Ацовић: Србија има историјски грб и заставу”. Politika Online. Приступљено 2023-01-02.
7. Atlagić 2009, стр. 180. sfn грешка: no target: CITEREFAtlagić2009 (help)
8. Сабор монархиста: Интервју г-дина Душана Бапца за „Актер“, Владимир Ђуричић, Козмас Мирковић, приступ 14.6.2013
9. Политика: „Део Карађорђевог топа у круни краља Петра Првог“, Б. Билбија, 11.02.2011, приступ 14.6.2013
10. Радио Светигора: „Цетињски манастир - први дио“ Архивирано на сајту (4. март 2016), Павле Кондић, 2010, приступ 16.6.2013
11. Историјски музеј Србије и Народни музеја Краљево - Каталог поводом изложбе 8 векова манастира Жиче : „Крунисање српских владара“ Архивирано на сајту (14. мај 2021), Драгомир Ацовић, 2007, приступ 16.6.2013
12. Војводина кафе: „Отето културно благо“^{[мртва веза]}, 20.09.2008, приступ 16.6.2013
13. „Свети Сава народни учитељ и просветитељ”. Храм Светог Саве (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.
14. „Saint Sava | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02.
15. „[Projekat Rastko] Narodne legende o Sv. Savi”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-01-02.
16. Dragoljub Zamurović; Ilja Slani; Madge Phillips-Tomašević (2002). Serbia: life and customs. ULUPUDS. стр. 194. ISBN 9788682893059.
17. Deliso, Christopher (2009). Culture and Customs of Serbia and Montenegro. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 97. ISBN 978-0-313-34436-7.
18. Resić, Sanimir; Plewa, Barbara Törnquist (2002). The Balkans in Focus: Cultural Boundaries in Europe. Lund: Nordic Academic Press. стр. 48. ISBN 978-91-89116-38-2.
19. Mirjana Prošić-Dvornić (1989). Narodna nošnja Šumadije. Kulturno-Prosvjetni Sabor Hrvatske. стр. 62. ISBN 9788680825526.
20. „UNESCO - Slava, celebration of family saint patron’s day”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02.
21. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. 1910. стр. 221. „Тако стоји и са осталим атрибутима деспота Вука. Позната је ствар, да и вук (животиња) има знатну улогу у митологији”
22. Marjanović, Vesna (2005). Maske, maskiranje i rituali u Srbiji. стр. 257. ISBN 9788675585572. „Вук као митска животиња дубоко је везан за балканску и српску митологију и култове. Заправо, то је животиња која је била распрострањена у јужнословенским крајевима и која је представљала сталну опасност како за стоку...У старој српској религији и митологији вук је био табуирана и тотемска животиња.”
23. Miklosich, Franz (1860). „Die Bildung der slavischen Personennamen” (на језику: немачки). Aus der kaiserlich-königlichen Hoff- und Staatdruckerei: 44—45.
24. Danko Popović; Dinko Davidov (2004). Studije o srpskoj umetnosti XVIII veka. Српска књижевна задруга. стр. 18.
25. Vanja Kraut; Miodrag Đorđević; Rade Rančić (1985). Istorija srpske grafike od XV do XX veka. Narodni muzej. стр. 73.
26. SANU (1957). Posebna izdanja. SANU. стр. 130.
27. James Minahan (23. 12. 2009). The Complete Guide to National Symbols and Emblems [2 Volumes]. ABC-CLIO. стр. 525—. ISBN 978-0-313-34497-8.
28. „Grb Srbije – šta znači dvoglavi beli orao i kako je nastao novi srpski grb”. bastabalkana.com (на језику: српски). 13. 8. 2012. Приступљено 29. 11. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
29. Elisabeth Hackspiel-Mikosch; Stefan Haas (2006). Civilian uniforms as symbolic communication: sartorial representation, imagination, and consumption in Europe (18th – 21st century). Franz Steiner Verlag. стр. 196. ISBN 978-3-515-08858-9. „The oak, symbol of Serbia, symbolized strength, longevity, and the olive branch represented peace and fertility”
30. Andrea Pieroni; Cassandra L. Quave (14. 11. 2014). Ethnobotany and Biocultural Diversities in the Balkans: Perspectives on Sustainable Rural Development and Reconciliation. Springer. стр. 240—. ISBN 978-1-4939-1492-0.
31. President honors Serbian WW1 soldiers in Greece: In commemoration of Armistice Day, President Tomislav Nikolić paid homage to fallen Serbian soldiers at the Greek island of Vido.
32. „Serbia to mark Armistice Day as state holiday”. 9. 11. 2012. Приступљено 18. 11. 2018.
33. „Чланак о у Блицу”. 28. 03. 2010. Приступљено 14. 4. 2013.
34. Yuki Nakamura and Yonghua Li-Beisson (Editors)ISBN 978-3-319-25977-2, Springer, стр. 185, на сајту Гугл књиге
35. Blečić, Petar (11. 12. 2015). „Kap vode ih vraća u život”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 11. 2016.
36. Stephen Mennell (2005). Culinary Cultures of Europe: Identity, Diversity and Dialogue. Council of Europe. стр. 383. ISBN 9789287157447.
37. Grolier Incorporated (2000). The encyclopedia Americana. Grolier. стр. 715. ISBN 978-0-7172-0133-4.
38. Haraksimová, Erna (2006). „slivovica”. Anglicko-slovenský a slovensko-anglický slovník. Праг: Ottovo nakladatelství. стр. 775. ISBN 978-80-7360-457-8.
39. „FAOSTAT”. faostat.fao.org. Архивирано из оригинала 19. 06. 2012. г. Приступљено 09. 05. 2022.
40. „Razvojna agencija Srbije” (PDF). www.siepa.gov.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2011. г. Приступљено 09. 05. 2022.
41. Dubravka Žarkov; Kristen Ghodsee (13. 8. 2007). The Body of War: Media, Ethnicity, and Gender in the Break-up of Yugoslavia. Duke University Press. стр. 51—. ISBN 978-0-8223-9018-3.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
42. Renata Salecl (31. 1. 2002). The Spoils of Freedom: Psychoanalysis, Feminism and Ideology After the Fall of Socialism. Routledge. стр. 17—. ISBN 978-1-134-90612-3.
43. Durde Jelenić (1923). Nova Srbija i Jugoslavija, 1788–1921. стр. 56. „ОТАЦ ОТАЏБИНЕ – КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ”
44. Milivoj J. Malenić (1901). Posle četrdeset godina: u spomen proslave četrdesetogodišnjice Sv. Andrejske velike narodne skupštine. U Drž. štamp. Kralj. Srbije. „да се на престо српски поврати њен ослободилац и оснивалац: Отац Отаџбине, Милош Обреновић Велики,”
45. Joel Martin Halpern (1967). A Serbian village. Harper & Row. „Although the wandering guslari no longer exist, the gusle is considered the national instrument of Serbia, and many village men know how to play it. Almost without exception, all villagers can recite parts of the ballads and children learn them ...”
46. Linda A. Bennett; David Levinson (1992). Encyclopedia of World Cultures: Europe (central, western, and southeastern Europe). G.K. Hall. ISBN 978-0-8161-1811-3. „As for the Serbs, the Montenegrin national instrument is the gusle — a single-horsehair wooden instrument stroked with a horsehair bow. The most important function of the instrument is to provide accompaniment for the singing of oral ...”
47. Charles Jelavich (1963). The Balkans in Transition: Essays on the Development of Balkan Life and Politics Since the Eighteenth Century. University of California Press. стр. 107–. GGKEY:E0AY24KPR0E. „Sung by bards to the accompaniment of the gusle, the epics reminded the Serbs of their medieval states and promised them a better future. The clergy, hajduks, craftsmen, and ordinary men sang to the gusle. At home, at church gatherings, ...”
48. Guerber, H. a (2003) [1916]. Book of the Epic. стр. 489. ISBN 978-0-7661-5902-0. „This fund of national poetry, transmitted orally by the Serbian guslari or national bards through five centuries of subjection to the Turk, was collected and written down at the beginning of the nineteenth century by”
49. „Петар Други Петровић Његош - од тоталног уздизања до тоталног порицања”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-11-13. Приступљено 2023-01-02.
50. „Projekat Rastko: Istorija srpske kulture”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-01-02.
51. Радисављевић, Зоран. „У славу Његоша, оца поезије”. Politika Online. Приступљено 2023-01-02.
52. Ursula Hemetek; Adelaida Reyes; Institut für Volksmusikforschung und Ethnomusikologie--Wien (2007). Cultural diversity in the urban area: explorations in urban ethnomusicology. Institut für Volksmusikforschung und Ethnomusikologie. ISBN 978-3-902153-03-6. „They played newly composed folk music as well as kolos such as Uzicko kolo, a very popular dance melody from Serbia. The dance, one of the musical ethnic symbols of Serbia; might allude to Serbian ethnicity; otherwise we did not find any ...”
53. Savez udruženja folklorista Jugoslavije. Kongres (1965). Rad ... Kongresa Saveza folklorista Jugoslavije. Savez folklorista Jugoslavije. „Za poslednjih dvadesetak godina Moravac je potisnuo svoje prethodnike Kokonjeste, 2ikino kolo i Vranjanku (brzu), naravno, ne potpuno, ali ipak toliko efikasno da je zauzeo mesto pored njih, pa i ispred njih.”
54. „Lončari iz Zlakuse u Srbiji stigli do UNESCO-a”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-02.
55. Pavlović, Ljiljana (2022-01-08). „Nacionalni brend pirotskog kraja: Ćilim - tražen i cenjen širom sveta, traje bar 300 godina”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.
56. Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies. BRILL. 13. 6. 2013. стр. 414—. ISBN 978-90-04-25076-5.
57. Article 10 of the Constitution of the Republic of Serbia (English version Архивирано 2011-03-14 на сајту )
58. Ronelle Alexander (15. 8. 2006). Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary. Univ of Wisconsin Press. стр. 1—2. ISBN 978-0-299-21193-6.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
59. „Šta se krije iza tri prsta?”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.
60. Нпортал (2022-08-22). „СИМБОЛИКА БРОЈА ТРИ: Најзначајнији за Србе - Знате ли зашто се љубимо три пута и дижемо три прста?”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.
61. „Четири "С" за 21. вијек: Који је нови српски слоган?”. БН. Приступљено 2023-01-02.
62. Carol Silverman (24. 5. 2012). Romani Routes: Cultural Politics and Balkan Music in Diaspora. Oxford University Press. стр. 25. ISBN 978-0-19-530094-9. „The brass band has become a Serbian national symbol, and bands such as Boban Markovic are popular on the world music circuit.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• „Симболи државности” (PDF).