Натријум-бензоат

Натријев бензоат (211) је натријумова со бензоеве киселине хемијске једначине . Најчешће се производи реакцијом натријум хидроксида с бензојевом киселином. Натријум бензоат је конзерванс који се највише користи у производњи газираних пића, воћних сокова, укисељеног поврћа, мармелада, киселих краставаца и зачина.

Натријум бензоат

Ball-and-stick model of the benzoate anion The sodium cation
Називи
назив Sodium benzoate
Други називи E211
Идентификација
број	532-32-1 Н
3Д модел ()	интерактивна слика
	100.007.760
Е-бројеви	E211 (конзерванси)
[1][2]	517055
	DH6650000
Својства
Хемијска формула	NaC6H5CO2
Моларна маса
Густина
Тачка топљења	300 °
Растворљивост у води	растворан
Растворљивост	растворан у етанолу
Киселост (pKa)	8.0
Опасности
Тачка паљења	100 °
Смртоносна доза или концентрација ():
50 (средња доза)	4100 (орално, пацов)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Y верификуј (шта је YН ?)
Референце инфокутије

Натријев бензоат

Особине

Натријев бензоат је безбојна кристална чврста материја. Ова со нема мириса и хигроскопна је. Веома је запаљивa и добро се раствара у води.

Употреба

Натријев бензоат делује бактериостатично и фунгистатично, те се због тога употребљава као додатак храни (E211). Оптимално се користи код намирница при вредности мањој од 3.6.

У пиротехници се користи као гориво, најчешће у комбинацији са калијум перхлоратом. Код синтезе полипропиленa служи као средство за нуклеизирање.

Код човекa може изазвати алергију и астму, те оптеретити механизам размене материја. Једна британска студија је показала да натријум бензоат као конзерванс у неким пићима, у комбинацији са другим додатним материјама може изазвати АДХС (Поремећај хиперактивности и дефицита пажње).^[3][4] Смртоносна доза код мишева износи око 1600 mg/kg телесне масе (орално).^[5]

Извори

1.  уреди
2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hill AE (1975). „Solute-solvent coupling in epithelia: contribution of the junctional pathway to fluid production”. Proc R Soc Lond B Biol Sci. 191: 537-47. Непознати параметар |uml= игнорисан (помоћ)
4. Donna McCann, Angelina Barrett, Alison Cooper, Debbie Crumpler, Lindy Dalen, Kate Grimshaw, Elizabeth Kitchin, Kris Lok, Lucy Porteous, Emily Prince, Edmund Sonuga-Barke, John O Warner and Jim Stevenson (2007). „Food additives and hyperactive behaviour in 3-year-old and 8/9-year-old children in the community: a randomised, double-blinded, placebo-controlled trial”. Lancet. 370. doi:10.1016/S0140-6736(07)61306-3. Непознати параметар |uml= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |Issue= игнорисан [|issue= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |Pages= игнорисан [|pages= се препоручује] (помоћ)CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
5. „ChemIDplus”.

Спољашње везе