Молучка острва
From Wikipedia, the free encyclopedia
Молучка острва, или кратко Молуци (инд. ), су архипелаг у Индонезији, уједно и део ширег Малајског архипелага. Познати су и као „ острва зачина“, а налазе се источно од острва Сулавеси (Целебес), западно од Нове Гвинеје, и северно од острва Тимор и обухватају 74.505 km².[2] Претежно су брдовита (највиши врх 3.277 m) са више активних вулкана. Клима је тропска са монсунским утицајем. Унутрашњост острва до висине од 1.200 м покривају тропске шуме. Земљиште уз обалу је низија која се обрађује. Узгајају се кокосове палме, пиринач, кукуруз, тропско воће и мирођије. Становници се баве риболовом. Највећа острва су: Халмахера, Серам и Буру. Кроз историју, ова острва су била позната под именом „Острва зачина“, међутим ово име су кинески и европски трговци примењивали и на друга острва. Острва су почетком XVI века припадала Португалцима; у првој половини XVII века постепено су их заузели Холанђани. Од 1796. до 1802. и од 1810. до 1814. године, била су под влашћу Уједињеног Краљевства. Јапанци су их заузели 1942, а 1949. године ушла су у састав Републике Индонезије.
Географија | |
---|---|
Локација | Southeast Asia and Oceania |
Координате | 3° 09′ 00″ Ј; 129° 22′ 59″ И 3° 09′ 00″ Ј; 129° 22′ 59″ И |
Површина | 74.505 km2 |
Висина | 3.027 m |
Администрација | |
Демографија | |
Становништво | 3.131.860 (2020[1]) |
Густина ст. | 0 стан./km2 |
Острва су била позната као Острва зачина због мушкатних орашчића, буздова и каранфилића који су се искључиво тамо произвођени, чије је присуство изазвало колонијално интересовање Европе у шеснаестом веку.[3]
Малучка острва су чинила јединствену провинцију од независности Индонезије до 1999. године, када је подељена на две провинције. Нова провинција, Северни Молуци, обухвата област између Моротаја и Суле, са луком острва од Буруа и Серама до Ветара који остаје у оквиру постојеће Малучке провинције. Северни Молуци је претежно муслимански, а његов главни град је Софифи на острву Халмахера. Малучка провинција има заступљеније хришћанско становништво, а њен главни град је Амбон. Иако су првобитно били Меланежани,[4] знатан део острвске популације, посебно на острвима Банда, масакриран је у 17. веку током Холандско-португалског рата, такође познатог као Рат зачина.