![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/b2/%25D0%2593%25D0%25B5%25D0%25BD._%25D0%259C%25D0%25B8%25D1%2585%25D0%25B0%25D1%2598%25D0%25BB%25D0%25BE_%25D0%259F%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%259B.jpg/640px-%25D0%2593%25D0%25B5%25D0%25BD._%25D0%259C%25D0%25B8%25D1%2585%25D0%25B0%25D1%2598%25D0%25BB%25D0%25BE_%25D0%259F%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%259B.jpg&w=640&q=50)
Михаило Петровић (хирург)
хирург / From Wikipedia, the free encyclopedia
Михаило Петровић (Карловац, 9. новембар 1863 — Београд, 4. август 1934) био је санитетски бригадни генерал југословенске војске, први српски хирург, професор универзитета, оснивач хируршког одељења Војне болнице у Нишу, шеф хируршког одељења Прве пољске болнице у Драгоманцима на Солунском фронту од 1916 — 1918, у којој се истако као ратни хирург и неуморни оператор. Писац бројних запажених научних радова из области хирургије, професор медицинског факултета, у два наврата председник Српског лекарског друштва.[1]
Михаило Петровић | |
---|---|
![]() Санитетски бригадни генерал др Михаило Петровић | |
Датум рођења | (1863-11-09)9. новембар 1863. |
Место рођења | Карловац, Аустријско царство |
Датум смрти | 4. август 1934.(1934-08-04) (70 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Пребивалиште | ![]() |
Националност | Србин |
Чин | ![]() ![]() |
Колико је Петровић био посвећен хируршком раду говори чињеница да је после смрти његово срце уграђено у зид хируршке сале Главне војне болнице у Београду, у Пастеровој улици, познатијој као стара Војномедицинска академија. На његовој урни записано је:[2],[3][4]
„ | Др Петровић предаје душу Богу, тело српској земљи, а срце српској медицини " | ” |