![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/%25D0%259C%25D1%2596%25D0%25BD%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0%25D0%25B5_%25D1%259E%25D0%25B7%25D0%25B2%25D1%258B%25D1%2588%25D1%2588%25D0%25B0_%25282001%2529.svg/langsr-640px-%25D0%259C%25D1%2596%25D0%25BD%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0%25D0%25B5_%25D1%259E%25D0%25B7%25D0%25B2%25D1%258B%25D1%2588%25D1%2588%25D0%25B0_%25282001%2529.svg.png&w=640&q=50)
Минско побрђе
Узвишење у виду побрђа у централној Белорусији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Минско побрђе (рус. ; блр. ) благо је заталасано подручје у виду побрђа моренског порекла у централним деловима Минске области у Републици Белорусији. Име је добило управо према главном граду те земље Минску који се налази готово у самом средишту побрђа. Простире се од горњег дела тока реке Њемен на западу до Лукомског језера на истоку и део је знатно пространије морфолошке целине Белоруске греде.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/%D0%9C%D1%96%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B5_%D1%9E%D0%B7%D0%B2%D1%8B%D1%88%D1%88%D0%B0_%282001%29.svg/320px-%D0%9C%D1%96%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B5_%D1%9E%D0%B7%D0%B2%D1%8B%D1%88%D1%88%D0%B0_%282001%29.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d2/Mayak_Mt.jpg/640px-Mayak_Mt.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Minsk_Upland.jpg/640px-Minsk_Upland.jpg)
Обухвата територије Барисавског, Валожинског, Вилејског, Дзјаржинског, Крупског, Лагојског, Маладзаченског, Минског и Смаљавичког рејона Минске области.
Највише је то подручје не само Белоруске греде него и целе Белорусије са просечним надморским висинама између 200 и 300 метара. Највиша тачка је Дзјаржинска гора која је са надморском висином од 345 метара уједно и највиша тачка Белорусије (налази се на око 30 километара западно од Минска). На Минском побрђу се налазе и следећа два највиша врха Белорусије – Лисаја (342 метра) и Мајак (335 метара).
На том подручју свој ток започињу реке Свислач (притока Дњепра) и Уша (75 км, притока Вилије), те је побрђе самим тим и развође између сливова Балтичког мора на северу и Црног мора на југу.
У основи побрђа налазе се стене девонске, кредине и палеогенске старости, док је савремени површински рељеф формиран деловањем Сошког ледника који је био активан у периоду од пре 220 и 110 хиљада година.[1][2]
Подручје је у највећем делу обрасло шумама бора и смрче са нешто ређим групацијама брезе, док су благе падине углавном претворене у оранична подручја.