Милица Николајевна (Цетиње, Црна Гора, 26. јул 1866 — Александрија, Египат, 5. септембар 1951) је била ћерка црногорског краља Николе I Петровића (1841—1921) и краљице Милене (1847—1923).
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Милица Николајевна | |
---|---|
Датум рођења | 26. јул 1866. |
Место рођења | Цетиње, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 5. септембар 1951. (85 год.) |
Место смрти | Александрија, Краљевина Египат |
Супружник | Петар Николајевич |
Потомство | Nadejda Petrovna of Russia, Marina Petrovna of Russia, Roman Petrovich of Russia |
Родитељи | Никола I Петровић Милена Петровић |
Династија | Петровићи Његоши |
Удала се 26. јула 1889. (по старом календару) за великог кнеза Петра Николајевича (1864—1931), унука руског цара Николаја I. Имали су четворо деце:
- Марина Петровна (1892—1981)
- Роман Петрович (1896—1978)
- Надежда Петровна (1898—1988)
- Софија Петровна (1898 — 1898)
Њена сестра Анастасија Николајевна (1868—1935) била је удата за великог кнеза Николаја Николајевича Млађег, Петровог брата.
Источне студије
Велика Војвоткиња Милица детаљно била упућена у Источне студије, знајући персијски језик, дубоко познајући стару персијску књижевност, али и бавећи се преводима филозофских и религијских текстова Персије, Индије и Кине. Додатно се бавила и проучавањем теолошких питања Православне Цркве. То су били разлози због којих се царица Александра радовала дружењу са две сестре, са којима је могла дискутовати о религијским и филозофским темама.[1]
Породично стабло
4. Мирко Петровић | ||||||||||||||||
2. Краљ Никола I | ||||||||||||||||
1. Милица Николајевна | ||||||||||||||||
3. Краљица Милена | ||||||||||||||||
Породица
Супружник
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Велики кнез Петар Николајевич | 10. јануар 1864. | 17. јануар 1931. | |
Деца
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.