Милан Смиљанић (свештеник)
српски свештеник и политичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Смиљанић (Равни, код Ужица, 1891 — Београд, 24. август 1979) био је протојереј Српске православне цркве, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Народне Републике Србије.
милан смиљанић | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Прота Милан Смиљанић | |||||||||
Датум рођења | (1891-00-00)1891. | ||||||||
Место рођења | Равни, код Ужица, Краљевина Србија | ||||||||
Датум смрти | 24. август 1979.(1979-08-24) (87/88 год.) | ||||||||
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||
Професија | свештеник | ||||||||
Учешће у ратовима | Балкански ратови Народноослободилачка борба | ||||||||
Чин | потпуковник у резерви | ||||||||
Одликовања |
|
Након завршене богословије у Београду, учествовао је као наредник Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије у Балканским ратовима током 1912. и 1913. године. Потом је од 1914. до 1944. службовао као свештеник, а једно време и учитељ, у Љубишу и Равнима. У међуратном периоду био је члан Народне радикалне странке, односно њеног крила предвођеног Ацом Станојевићем. Учествовао је у задружном покрету, а током 1935—1937. био је активан у борби против Конкордата.
У току Другог светског рата 1941—1945. активно је сарађивао са Народноослободилачким партизанским покретом, а као партизански борци погунили су његов син Манојло и браћа Милутин и Момчило. Након ослобођења Србије, у јесен 1944. изабран је за председника Народноослободилачког одбора у Чајетини, као и за већника АСНО Србије и АВНО Југославије. Након ослобођења биран је народног посланика Народне скупштине НР Србије и Народне скупштине ФНРЈ. Био је повереник за пољопривреду у Народној влади Србије 1945—1946, потпредседник Президијума Народне скупштине НР Србије 1947—1953, потпредседник Народног фронта Србије и председник Комисије за верска питања при Председништву Владе НР Србије.
Био је дугогодишњи председник Савеза удружења православних свештеника Југославије 1953—1967, а потом до смрти његов почасни председник. Сахрањен је у породичној гробници у порти цркве Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну.