From Wikipedia, the free encyclopedia
Месје 33 (М33) је спирална галаксија у сазвежђу Троугао која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.
М33 | |
---|---|
Подаци посматрања (J2000.0 епоха) | |
Сазвежђе | Троугао |
Ректасцензија | 1h 33m 51,9s[1] |
Деклинација | + 30° 39" 29'[1] |
Црвени помак | -0,000607[2] |
Хелиоцентрична радијална брзина | -182 [2] |
Удаљеност | 0,915 [3][4] |
Привидна величина (V) | 5,5[5] |
Врста | спирална галаксија |
Број звезда | 40 милијарди (4×1010)[6] |
Величина | 68,70' x 41,6'[6] |
Позициони угао (V) | 23° |
Фотографска магнитуда (Б филтер) | 6,2 |
Остале ознаке | |
Деклинација објекта је + 30° 39' 29" а ректасцензија 1 33 51,9. Привидна величина (магнитуда) објекта М33 износи 5,5 а фотографска магнитуда 6,2. Налази се на удаљености од 0,915 милиона парсека од Сунца. М33 је још познат и под ознакама , галаксија Троугао, 5818. Галаксија Троугао је трећи по величини члан локалне групе галаксија, поред галаксије Андромеда и Млечног пута. То је један од најудаљенијих сталних објеката који се може видети голим оком.[7]
Ова галаксија је најмања спирална галаксија у локалној групи (иако су мањи Велики и Мали Магеланови облаци можда били спирални пре њиховог сусрета са Млечним путем), и верује се да је она сателит Андромедине галаксије или на њеном повратку у потоњу због њихових интеракција, брзина[8] и близине једна другој на ноћном небу. Такође има језгро.[9]
Галаксија је добила име по сазвежђу Троугао, где се може уочити.
Понекад се назива галаксија „Вртетица” у неким астрономским референцама,[10] појединим компјутерским софтверима за телескопе, и на неким јавним веб-страницама.[11] Међутим, астрономска база података SIMBAD, професионална база података, обједињује формалне ознаке за астрономске објекте и указује да се галаксија Вртетица односи на Месје 101,[12] који неколико аматерских астрономских ресурса, укључујући вебсајтове за информисање јавности, идентификује под тим именом, и то је у границама Великог медведа.[13][14]
Под изузетно добрим условима гледања без светлосног загађења, галаксија Месје 33 се може видети голим оком sa 20/20 видом;[15] за те гледаоце, то ће понекад бити најудаљенији стални ентитет видљив без увећања.[16][17] Његова светлост се шири преко мало више од убода игле на неувеличаном небу, чему је узрок његова ширина - ово астрономи називају дифузним, а не компактним објектом.
Посматрачи су опсегу од проналажења галаксије која је лако видљива директним видом на заиста тамном (и подразумевано сувом, безоблачном) небу, до потребе да се користи периферна визија на сеоском или приградском небу са добрим условима за посматрање.[15] Ова галаксија је изабрана је као једна од критичних ознака неба на Бортловој скали тамног неба,[18] што је подржано њеном релативном непроменљивошћу, умереном северном деклинацијом и описаном осветљеношћу.
Галаксију Троугао је вероватно открио италијански астроном Ђовани Батиста Ходиерна пре 1654. У свом делу („О систематици орбите комете и о дивним објектима на небу“), навео ју је као маглину или замрачење налик облаку и дао тајновити опис, „близу троугла хинк инд“. Ово се односи на сазвежђе Троугла као пар троуглова. Величина објекта одговара М33, тако да је највероватније референца на галаксију Месје 33.[19]
Галаксију је независно открио Шарл Месје у ноћи између 25. и 26. августа 1764. Објављена је у његовом Каталогу маглина и звезданих јата (1771) као објекат број 33; отуда и назив М33.[20] Када је Вилијам Хершел саставио свој опсежни каталог маглина, настојао је да не укључи већину објеката које је Месје идентификовао.[21] Међутим, М33 је био изузетак и он је овај објекат каталогирао 11. септембра 1784. као .[22]
Хершел је такође каталогизирао најсветлију и највећу област галаксије Месје 33 (дифузну емисиону маглину која садржи јонизовани водоник) као одвојену од саме галаксије; маглина је на крају добила број 604. Као што се види са Земље, 604 се налази североисточно од централног језгра галаксије. То је један од највећих познатих региона , са пречником од скоро 1500 светлосних година и спектром сличним спектру Орионове маглине. Хершел је такође приметио три друга мања региона ( 588, 592 и 595).
Ова галаксија је била међу првим „спиралним маглинама“ које је као такве идентификовао лорд Рос 1850. Године 1922–23, Џон Чарлс Данкан и Макс Волф открили су променљиве звезде у маглинама. Едвин Хабл је 1926. показао да су 35 од ових звезда биле класични цефеиди, што му је омогућило да процени њихове удаљености. Резултати су били у складу са концептом спиралних маглина као независних галактичких система гаса и прашине, а не само маглина у Млечном путу.[23]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.