From Wikipedia, the free encyclopedia
Меркуријал, вишеплатформска дистрибуирана алатка за надзорну контролу намењена програмерима, је већински имплементирана коришћењем програмског језика Пајтон, али укључује и имплементацију диф програма написаног у Це-у. Подржавају га Windows и Јуникс-слични системи, као рецимо FreeBSD, OS X и Линукс. Меркуријал ради преко интерфејса командне линије, али су екстензије за графичко кориснички интерфејс доступне. Све Меркуријал операције се наводе као аргументи њиховог главног програма hg
(референца на Hg – хемијски симбол за живу).
Главни циљеви у дизајну Меркуријала укључују високе перфомансе и скалабилност, децентрализацију, потпуно дистрибуирани заједнички развој, стабилно руковање текстуалним и бинарним датотекама, као и унапређена гранања и могућност спајања уз идеју очувања једноставности[1]. Укључује интегрисани веб-интерфејс. Меркуријал је, такође, олакшао транзицију за кориснике осталих система за контрола верзија, највише Субверзија.
Мет Макал је створио Меркуријал и даље ради као главни девелопер. Меркуријал је пуштен као бесплатан софтвер под условима GNU GPLv2 лиценце (или било које касније верзије[2]).
Макал је први пут најавио појаву Меркуријала 19. априла 2005.[3] Подстицај за то је саопштење објављено нешто раније тог месеца о повлачењу Битмоверовог бесплатног BitKeeper-a.
BitKeeper је коришћен за упраљање изворним кодом код Линукс кернел пројекта. Макал је одлучио да напише дистрибуирани изворни код система као замена Линукс кернелу. Овај пројекат је започео пар дана након још једног пројекта званог Гит, који је покренуо Линус Торвалдс са сличном намером[4].
Пројекат Линукс кернела је одлучио да радије користи Гит него Меркуријал, али се Меркуријал данас користи за остале различите пројекте (погледај испод). “Гит против Меркуријала” је постао један од светих ратова хакерске културе[5].
Као одговор мејл листи Меркуријала, Мет Макал је објаснио како је име „Меркуријал“ изабрано:[6]
Непосредно пре свог првог издања, прочитао сам чланак о поразу тренутног BitKeeper-а који описује Лери МекВој-а као меркуријал (у смислу „непредвидив“). Због различитих значења, прикладна скраћеница и добар фит са мојом претходно постојућом шемом имена (погледајте моју е-мејл адресу), савршено се уклопило. Меркуријал је добио име у част Лерија. Не знам да л' је истина и за Гит.
Године 2013, Фејсбук је усвојио Меркуријал и почео да га развија за руковање њиховом великим и јединственим кодним складиштем[7].
Меркуријал користи SHA-1 хешеве да идентификује корекције. За приступ складишту, Меркуријал користи HTTP базиран протокол који тражи да смањи повратне захтеве, нове конекције и пренесене податке. Меркуријал такође ради преко SSH-а где је протокол јако сличан оном који је базиран на HTTP-у. Користи троструко спајање пре него што позове спољашње алатке за спајање.
Приказ 1 показује неке најбитније операције у Меркуријалу и њихову повезаност са концептима Меркуријала.
Иако Меркуријал није био изабран да руководи изворима Линукс кернела, прихаћен је од појединих организација, укљућујући Фејсбук,[21] W3C, и Мозила.
Следећи интернет сајтови обезбеђују бесплатно хостовање изворног кода за складишта Меркуријала:
Неки пројекти који користе Меркуријал[25]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.