![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/ComputerMemoryHierarchy.svg/langsr-640px-ComputerMemoryHierarchy.svg.png&w=640&q=50)
Меморијска хијерархија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Термин меморијска хијерархија се користи у архитектури рачунара када се говори о проблему перформанси у архитектонском дизајну рачунара, алгоритмима претпостављања, и програмирању на ниском нивоу које укључује конструкте као што су локалност референце. "Меморијска хијерархија" у случају компјутерских меморија разликује сваки ниво у хијерархији по времену одзива. С обзиром да су време одзива, сложеност, и капацитет међусобно повезани,[1] нивои се могу разликовати и по контролишућој технологији.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/ComputerMemoryHierarchy.svg/640px-ComputerMemoryHierarchy.svg.png)
Пуно компромиса при дизајнирању система великих перформанси ће укључивати структуру меморијске хијерархије, величину и технологију сваке компоненте. Тако различите компоненте могу бити посматране као део хијерархије (m1,m2,...,mn) у којој је сваки члан mi подређен следећем највишем члану mi-1 хијерархије. Да би се ограничило чекање од стране виших нивоа, нижи ниво ће одговорити пуњењем бафера, а затим сигнализирати да се покрене трансфер.
Постоје четири главна нивоа.[1]
- Интерни - Процесорски регистри и кеш.
- Главни - системски RAM и контролери.
- Унутрашња меморија - Секундарна меморија.
- Спољашња меморија - Терцијарна меморија и спољашња меморија.
Ово је типична структура меморијске хијерархије. Пуно других структура су такође корисне. На пример, алгоритам страничења се може сматрати као ниво виртуелне меморије при дизајнирању рачунарске архитектуре.