Марија Палеолог, краљица Србије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Марија Палеолог била друга супруга српског краља Стефана Уроша III Дечанског, односно краљица Србије у периоду 1324. до септембра 1331. године.
Марија Палеолог | |
---|---|
Пуно име | Марија Палеолог Немањић |
Датум рођења | 1312. или 1314. |
Место рођења | Цариград, Византијско царство |
Датум смрти | 7. април 1355. |
Место смрти | Скопље, Српско царство |
Гроб | Црква Светог Димитрија у Скопљу |
Супружник | Стефан Урош III Дечански |
Потомство | Симеон Синиша Немањић, Јелена Немањић Шубић, Теодора Немањић |
Родитељи | Јован Палеолог Ирина Метохитиса |
Династија | Палеолози и Немањићи |
Српска краљица | |
Период | 1324/1326 – 1331 |
Претходник | Теодора Смилец |
Наследник | Јелена (супруга Стефана Душана) |
Краљица Марија се поприлично млада удала за српског краља Стефана. Имала је око 12 година. Међутим, њене године су биле далеко прихватљивије, у односу на године њене тетке Симониде, која је, као петогодишња девојчица, удата за краља Милутина. Са краљем Стефаном, Марија је имала троје деце: сина Симеона (Синишу), и кћери Јелену и Теодору. Међутим, овај брак није дуго трајао. Августа 1331. године, краљ Стефан Дечански збачен је са престола, и убрзо је, убијен у Звечану. Поједини извори тога доба наводе да је однос између краља Стефана и његовог сина, “младог краља”, Стефана Душана, реметила, управо, млада и амбициозна краљица Марија, настојећи да, уз подршку Византије, обезбеди престо Србије своме сину Симеону. Тиме би, млади и амбициозни Душан, био потиснут у други план.
Но, и поред преврата, бивша краљица није напустила Србију. Можда би се и вратила у отаџбину, да је од тога нису одвратиле неповољне политичке прилике. Наиме, од 1328. године, Византијом је владао њен рођак, Андроник III Палеолог, чији су противници, у борби за престо, били и Стефан Дечански и чланови Маријине породице у Цариграду и Солуну, дајући подршку Андронику II Палеологу. Стога се, врло брзо, након смрти супруга, замонашила, поневши монашко име Марта. Нови владар Србије, Стефан Урош IV Душан, није правио никакве сметње ни удовици свога оца, а ни њеном сину, Симеону (Синиши ). Напротив, Душанов полубрат ће, у време највећег сјаја српске средњовековне државе, понети једну од највиших титула на српском царском двору - титулу деспота. Монахиња Марта умрла је 7. априла 1355. године. Сахрањена је у Скопљу.