![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Max_Born.jpg/640px-Max_Born.jpg&w=640&q=50)
Макс Борн
From Wikipedia, the free encyclopedia
Макс Борн ( ;[1][2] 11. децембар 1882 — 5. јануар 1970) био је немачки физичар.[3] Дао дела из теорије релативности, теорије кванта, атомске структуре, и др. С Валтером Ботеом добио је Нобелову награду 1954. за статичко објашњење основа квантне механике и таласне функције и разне примене.[4] Његова унука је позната певачица и глумица Оливија Њутон-Џон.
Макс Борн | |
---|---|
![]() Макс Борн | |
Датум рођења | (1882-12-11)11. децембар 1882. |
Место рођења | Бреслау, Немачко царство |
Датум смрти | 5. јануар 1970.(1970-01-05) (87 год.) |
Место смрти | Гетинген, Западна Немачка |
Образовање | Универзитет у Гетингену |
Поље | физика |
Награде | ![]() |
Потпис | ![]() |
Макс је радио је на универзитетима у Берлину, Франкфурту на Мајни, Гетингену, Единбургу. Познат по радовима с подручја квантне механике, теорије релативности и теорије кристала. Квантномеханичким таласним функцијама дао је статистичку (пробабилистичку) интерпретацију (1926). Његова примена рачуна сметње на проблеме распршења позната је као Борнова апроксимација, а с Робертом Опенхајмером развио је теорију молекула. Уз објашњење природе хемијског афинитета, знатно је допринео развоју кристалографије и кинетичке теорије течности. Борн-Хаберовим кружним процесом израчунава се енергија кристалне решетке. Метода се темељи на термодинамичком начелу према којем при прелазу некога хемијскога система из једног стања у друго укупна ослобођена (или апсорбована) енергија не зависи од пута реакције. За темељна истраживања у квантној механици, посебно за статистичку интерпретацију таласне функције, добио је Нобелову награду за физику је 1954. Исте је године награђен и Валтер Боте. Био је члан Краљевског друштва (енгл. ) од 1939, Националне академије наука САД (од 1955), немачке Националне академије наука Леополдина (од 1958) и Америчке академије уметности и наука (од 1959). По њем су названи кратер на Месецу (Борнов кратер) и планетоид (13954 Борн).[5]