МАГЛЕВ воз
From Wikipedia, the free encyclopedia
Маглев је потпуно нови приступ у покретању електричних возила[1].
Како је за потребе развијања великих брзина потребно смањити отпоре кретања, а истовремено повећати вучну силу мотора, инжењери су приступили решавању овог проблема. Посебну пажњу је требало обратити на сталне отпоре кретања (у лежајевима, услед котрљања погонског точка и услед отпора ваздуха) и на повремене отпоре кретања (отпоре у кривини и отпоре при успону). Отпор ваздуха је умањен тиме што су возила конструисана тако да буду аеро динамичких облика и малих коефицијента трења у односу на ваздух. Решење за остале отпоре је виђено у примени магнетне левитације, при чему не постоји контакт између воза и подлоге па самим тим нема ни силе трења у лежајевима точка и трења услед котрљања.
Такође велики проблем конвенционалног покретања возила представља адхезија која нам ограничава вучну силу коју можемо применити на возило и карактеристику мотора коју морамо имати у вучном возилу. Услед адхезије возило мора имати тврду механичку карактеристику при поласку да не би дошло до проклизавања. За брзе возове који се покрећу на конвенционалан начин потребно је и до 50 km да би се убрзало од 0 до 300 km/h. Пошто код магнетске левитације не постоји ограничење адхезије убрзање од 0 до 300 km/h може се постићи у првих 5 km.
Маглев технологија позната је већ дуги низ година. Патент на њу су добила два Американца у октобру 1969. године али препреку даљем и разлог спорог развоја овог типа превоза представљале су лоше карактеристике постојећих материјала и слабо, за потребе маглев-а, развијена прецизна електроника тог времена.
Прва светска “пруга” на бази магнетне левитације која је коришћена у комерцијалне сврхе је изграђена у Бирмингхаму у Великој Британији 1985. године. Била је дуга 600 m и повезивала је аеродром са оближњом железничком станицом. Мали шатл је левитирао на висини од 15 mm. Ипак због бројних проблема после 11 година замењен је обичним возом.
До сада највише успеха у изградњи конвенционалне маглев пруге је имао немачки Трансрапид који је заслужан за изградњу Шангајске пруге дужине 30 km која повезује центар Шангаја и нови шангајски аеродром у Пудонгу. Максимална достигнута брзина на овој прузи износи 501 km/h. До 2010. планирано је продужење ове пруге на око 160 km. То је до данас остала једина конвенционална пруга са маглев технологијом у свету.
Највише успеха у развоју маглев технологије имале су Немачка и Јапан. Јапан као једна од водећих технолошких сила света са великим бројем густо насељеног становништва улаже огромна средства у развој брзог и ефикасног превоза. Истраживања у Јапану у овој области почела су још 1970. године. Јапан данас држи светски рекорд који је постигнут на једној прузи и он износи 581 km/h. Постигнут је 2. децембра 2003. године.