From Wikipedia, the free encyclopedia
Лоза Немањића, у манастирској цркви Христа Пантократора у Високим Дечанима, налази се на источном зиду нартекса, десно од врата. Сматра се да је настала 1346/1347. године[1], али је, највероватније у 15. веку, доживела значајну рестаурацију.
Фреска обухвата девет стојећих фигура (распоређених у три реда):
и још тринаест малих попрсја, распоређених у лози око њих:
Ликови фигура у доњем делу су оштећени, док је, генерално гледано, њихова аутентичност врло скромна[1], осим Душана и Дечанског који имају препознатљиве црте лица, а сматра се да су делови фигура били позлаћени[lower-alpha 1].
Христос Емануил | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Анђео | Анђео | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Урош | Душман | Душан | Симеон Теодора | Стефан | Јелена | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Урошиц | Драгутин | Јелисавета Владислав | Милутин | Брнча Радослав | Урош | Владислав | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Стефан | Вукан | Сава | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сава | Немања | Стефан | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Историчар уметности и академик Светозар Радојчић указао је на неколико трагова на основу којих је закључио да је дечанска лоза сигурно-и то веома радикално-реконструсана[1]. Он на првом месту помиње интензивно плаву позадину која је јако сумњива и тешко да је оригинална[1]. Поред тога он скреће пажњу и на разлике у писањима исте речи (име Стефан) на фресци:
Сама лоза аканта на фресци се разликује од оне која је коришћена за дечанску фреску Лозе Јесејеве, која није доживела реконструкцију[1]. Разлика је приметна и на оделима приказаних Немањића. Уместо широког лороса, карактеристичног за 14. век, који се готово вертикално спушта поред фигуре, насликан је појас, чији је ужи крај пребачен преко леве руке и лебди у ваздуху. Сами крајеви одела су у 14. веку приказивани како се равно спуштају уз тело, док се на дечанској Лози Немањића, шире при дну, као код деспотске одеће, каква се може види у Манасији. Милутинов лик у склопу лозе нема своје карактеристичне црте[1], иако је на јужном зиду наоса очуван његов добар портрет, из пете деценије 14. века. Најбољи доказ касније прераде, по Радојчићу, су бели крстови које држе поједине фигуре у доњим редовима, а одлика су светаца. Он наводи пример Вукана, који, иако је представљен у оделу владара и без нимба, у рукама држи бели крст и додаје да на оригиналним фрескама 14. века не би сликар правио таке погрешке против церемонијалних прописа[1].
Крајем 14. века (1397), манастир Дечане је обнављала кнегиња Милица (Вуканова директна чукунунука) са синовима Стефаном и Вуком. Том приликом, манастирска црква је добила нови полијелеј на коме се налазе стилизовани двоглави орлови, као и стилизована појава оцила око крста, што се сматра најстаријом појавом тог симбола у средњовековној Србији.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.