Ловор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ловор (лат. L.) је зимзелено дрво или жбун из истоимене породице Ловори (Lauraceae).[1] Латинско име врсте потиче од речи laurus — „победа, славље” и nobilis — „племенит, славан”.[2] У нашем народу ловор је познат и под именима лорбер (од немачке речи Lorbeer), даворика, зеленика, ловорика, јаворика, лорбек...[3] И остали европски језици за корен речи ловор имају латински назив биљке: енглески — Bay laurel, француски — Laurier, шпански — laurel, lauro, италијански — Alloro, руски — ...[4]
Ловор | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Magnoliids |
Ред: | Laurales |
Породица: | Lauraceae |
Род: | Laurus |
Врста: | L. nobilis |
Биномно име | |
Laurus nobilis | |
И лишће и плодови ловора од давнина имају примену у народној медицини,[1] у кулинарству као зачин и у хортикултури као стабло или као формално обликована жива ограда.[5]
У античко доба био је цењено и свето дрво. Ловорове гранчице су биле знак највеће славе и части, па су тако њима у старом Риму, као симболом тријумфа, овенчавани победници у ратовима, славни песници и други слављеници. Од речи ловор настала је и реч лауреат. Лауреат је у старој Грчкој и Риму представљао песника овенчаног ловоровим венцем, док се данас тај израз користи за књижевника или уметника награђеног највећом наградом.[1]