Књига Деде Коркута
From Wikipedia, the free encyclopedia
Књига Деде Коркута или Књига Коркут Ата (азер. , کتاب دده قورقود; туркм. ; тур. ) је најпознатија међу епским причама о Турцима Огузима. Митски наратив књиге део је културног наслеђа народа огузског турског порекла, углавном Турске, Азербејџана и Туркменистана.[1] Само два рукописа текста, један у Ватикану и један у Дрездену, била су позната до 2018. године, када је пронађен рукопис у иранском граду Гонбад (Gonbad-e Kabus).
Књига Деде Коркута | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | Kitabi-Dədə Qorqud, کتاب دده قورقود (азер.), |
Земља | Азербејџан, Казахстан, Турска |
Језик | огуски турски језик |
Жанр / врста дела | епско дело |
Издавање | |
Датум | 14. или 15. век |
Књига Деде Коркута | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Азербејџан, Турска, Казахстан |
Датум уписа | 2018. |
Светска баштина Унеска | |
Листа уписа | УНЕСКО |
Унеско ознака | 01399 |
Епске приче из књиге Деде Коркута су неке од најпознатијих турских епских дела од укупно преко 1.000 забележених епова међу породицама које говоре турским и монголским језиком.[2]
Епска култура, народне приче и музика Деде Коркуда засновани су на дванаест херојских легенди, прича и тринаест традиционалних музичких композиција које се деле и преносе кроз генерације кроз усмено изражавање, извођачке уметности, културне кодове и музичке композиције. Деде Коркуд се у свакој причи појављује као легендарна фигура и мудра особа.
Елемент обухвата друштвене, културне и моралне вредности као што су херојство, физичко и духовно благостање и јединство, као и поштовање природе, и садржи дубоко знање о историји и култури заједница турског говорног подручја. Заједница га практикује и одржава у разним приликама – од породичних догађаја до националних и међународних фестивала – и стога је добро укорењена у друштву, служећи као повезујућа нит између генерација.[3]