Кримски рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кримски рат је започео 1853, а завршио је 1856. године. Водио се између Русије и алијансе коју су сачињавали Уједињено Краљевство, Француска, Османско царство и италијанска Краљевина Пијемонт. Рат су одликовале катастрофалне одлуке заповедног кадра Алијансе и лоша логистика свих зараћених страна (која је резултовала у великим губицима невезаним за ратне операције). Сукоб се водио за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору. Кримски рат се показао као тренутак истине за Русију. Рат је ослабио војску, исушио ризницу новца и поткопао утицај Русије у Европи. Овако ослабљеној Русији, биле су потребне деценије да се опорави. Понижење је присилило припаднике руске образоване елите да пронађу узроке, као и саме проблеме Царства и да препознају потребу за темељним реформама. Они су видели брзу модернизацију земље као једини начин враћања статуса европске силе. Рат је тако био катализатор реформи руских социјалних институција, укључујући кметство, правду, локалну самоуправу, образовање и војну службу. У новије време, научници су такође скренули пажњу на утицај Кримског рата на развој руског националистичког дискурса.
Кримски рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Детаљ панорамске слике слике Опсада Севастопоља (1904), Франц Рубоа. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Руска Империја Бугарска легија |
Француско царство Османско царство Британска империја Краљевина Сардинија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Николај I Павлович Едуард Тотлебен Василиј Бебутов Михаил Горчаков Александар Меншиков Иван Паскевич-Еривански Владимир Корнилов Павел Нахимов |
Омер-паша Латас Абдул Керим Надир-паша Фицрој Реглан Џон Бергојн Арман Сент Арно Ашил Базен Емабл Пелисије Шарл Бурбаки Алесандро Ла Мармора Алфонзо Ла Мармора | ||||||
Јачина | |||||||
700.000[1] Руса 7.000 Бугара |
300.000 Турака 400.000 Француза 250.000 Британаца 18.000 Сардинијаца | ||||||
Жртве и губици | |||||||
око 143.000 мртвих и 81.000 повређених од чега 25.000 погинулих у борбама; 16,000 умрлих од рана; 89.000 умрлих од болести[2][3] |
374.600 укупно мртвих[4] Французи: 100.000[4] од чега 10.240 погинулих у борбама; 20.000 умрлих од рана; око 70.000 умрлих од болести Британци: 2.755 погинулих у борбама; 2.019 умрлих од рана; 16.323 умрлих од болести Сардинијци: 36 страдалих Италијани: 2.050 погинулих укупно[5] Турци: укупно погинуло и рањено 200.000 est.[6] процена укупно погинулих 50.000[7] |