Корисник:Katarinais818/песак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Морски живот, односно океански живот, обухвата биљке, животиње и друге организме који живе у мору, односно океану, или у брактичној води копнених естуара. У
основи, морски живот утиче на природу наше планете. Морски организми производе кисеоник и уклањају штетни угљен-диоксид из атмосфере. Они штите и делом обликују обале, а неки од организама заслужни су и за креирање новог земљишта.
Већина живог света је започело своју еволуцију у океанском окружењу. Океани пружају око 90 процената простора за живот на планети данас.[1] Најранији кичмењаци настали су у облику риба,[2] које живе искључиво у води. Неке од њих су се развиле у водоземце, који проводе свој живот делом у води, делом на копну. Неке рибе су се развиле у сисаре, након чега су се вратиле у океане, попут фока, делфина или китова. Биљни облици живота, као што су алге, расту у води и на њима се темеље многи водени екосистеми. Планктони формирају основицу за океански ланац исхране, нарочито фитопланктон, који је кључни примарни произвођач.
Морски бескичмењаци показују широк спектар начина да се прилагоде животу у водама са јако малим количинама кисеоника. Један такав начин показују мекушци, који имају развијене сифоне. Такође су ту рибе,које имају шкрге уместо плућа, или као плућашице, имају и шкрге и плућа. Затим су ту морски сисари, попут делфина, китова, фока и видри који морају периодично да испливају на површину, како би дисали ваздух.
Постоји преко 200,000 документованих океанских врста живог света, а поред тога можда још два милиона врста које још нису откривене.[3] Океанске врсте варирају по величини, од микроскопских бића, као што је фитопланктон који може бити величине 0,02 микрометара, па све до огромних китова, попут плавог кита који је нама највећа позната животиња и достиже дужину од чак 33 метара.[4][5] Океански микроорганизми, укључујући протисте, бактерије и вирусе, обухватају око 70 процената укупног океанског живота.