Корисник:Jovana5616/песак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алексис де Токвил (фр. [1]; Париз, 29. јул 1805 — Кан, 16. април 1859), француски политички теоретичар и историчар. После Јулске револуције 1830. у Француској Токвил је посетио САД да би изучавао њихов казнени систем. Ово је допринело стварању његовог ремек-дела О демократији у Америци (1835 — 1840). Његову политичку каријеру прекинуо је државни удар Луја Наполеона Бонапарте 1851. што му је дало слободу да се у потпуности посвети проучавању историје чији је резултат, између осталог, књига Стари режим и Француска револуција (1856). Био је пријатељ Џона Стјуарта Мила и са њиме се дописивао. У делима Де Токвила изражава се веома нејасан став према развоју политичке демократије. Његове идеје извршиле су утицај и на либералне и на конзервативне теоретичаре као и на политичаре.
Алексис де Токвил | |
---|---|
Датум рођења | (1805-07-29)29. јул 1805. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 16. април 1859.(1859-04-16) (53 год.) |
Место смрти | Кан, Француска |
Утицаји од | Блез Паскал |
Алексис де Токвил је био активан у француској политици, прво под Јулском монархијом (1830—1848), а затим у Другој републици (1849—1851) која је наследила револуцију у фебруару 1848. године. Повукао се из политичког живота након државног удара Луја Наполеона Бонапарте 2. децембра 1851. године, након чега је почео рад на Старом режиму и Револуцији.[2]
Он је тврдио да је значај Француске револуције наставак процеса модернизације и централизације француске државе која је почела под краљем Лујем XVI. Неуспех револуције дошао је из неискуства посланика који су били превише везани за апстрактне идеале просветитељства. Токвил је био класични либерал који је заговарао парламентарну владу, али је био скептичан према екстремима демократије.[3]