![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Clouds-1099739_1280.jpg/640px-Clouds-1099739_1280.jpg&w=640&q=50)
Климатологија
Научно проучавање климе, дефинисано као просечни временски услови током одређеног временског периода / From Wikipedia, the free encyclopedia
Климатологија проучава физичке основе просечних и екстремних стања климе појединачних крајева света и анализира њихов утицај на природу Земље. За разлику од метеорологије, која анализира атмосферске прилике у краћим временским периодима (обично неколико недеља), климатологија се бави изучавањем климе у дужим временским периодима и студијом и анализом учесталости одређених климатских услова у далекој и блиској прошлости.[1] Ова модерна област проучавања се сматра граном атмосферских наука и подобласт физичке географије, која је једна од наука о Земљи. Климатологија сада укључује аспекте океанографије и биогеохемије.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Clouds-1099739_1280.jpg/640px-Clouds-1099739_1280.jpg)
Главне методе које користе климатолози су анализа посматрања и моделовање физичких закона који одређују климу. Главне теме истраживања су проучавање климатске варијабилности, механизама климатских промена и савремених климатских промена. Основно знање о клими може се користити у оквиру краткорочне временске прогнозе, на пример о климатским циклусима као што су Ел Нињо - Јужна осцилација (ENSO), Мејден-Џулијанова осцилација (NAO), северноатлантска осцилација (), арктичка осцилација (AO), пацифичка декадна осцилација (PDO) и међудекадна пацифичка осцилација ().
Климатски модели се користе у различите сврхе од проучавања динамике временског и климатског система до пројекција будуће климе. Времеске прилике су познате као стање атмосфере у одређеном временском периоду, док се клима односи на атмосферска стања током дужег до неодређеног временског периода.[2]