![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Ka%25C4%258Di%25C4%2587_%2528Fojnica_Armoral%2529.jpg/640px-Ka%25C4%258Di%25C4%2587_%2528Fojnica_Armoral%2529.jpg&w=640&q=50)
Качићи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Качићи (мађ. ; лат. ) били су једна од најутицајнијих хрватских племићких породица и једна од „племства дванаест племена” Краљевине Хрватске описаних у и Супетарском картулару.[1] Историјски извори помињу чланове ове породице као племиће на подручју Лучке жупаније у Задарско-биоградском залеђу (12—16. вијек), као кнежеве Омиша (12. и 13. вијек) и као господаре Макарске ривијере (15. и 16. вијек). Друга истакнута града Качића, била је дио угарског племства и до ње су се разгранале многе породице, укључујући породицу Сечењи.[2]
Качићи | |
---|---|
![]() Грб Качића према Фојничком грбовнику. | |
Држава |
|
Посједи | |
Владарска титула | жупан, комит, кнез, војвода, бан и гроф |
Владавина | од 12. вијека |
Вјера | римокатоличка |
Списак
|
Чланови омишког огранка били су познати по гусарству на Јадранском мору, сукоби са Млетачком републиком, па су чак били и оптужени за патаренску јерес.[3][4] Макарској грани припадао је хрватски пјесник и фрањевац Андрија Качић Миошић, чије је дјело Разговор угодни народа словинског (1756), било једно од најпопуларнијих хрватских књижевних дјела дуже од једног вијека.[5] Значајни чланови угарске гране били су банови Хрватске и Славоније.[6]