Идући својим путем
амерички драмски филм из 1944. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Идући својим путем (енгл. ) је амерички хумористичко-драмски мјузикл филм из 1944. године, режисера Лиа Макерија, са Бингом Крозбијем и Беријем Фицџералдом у главним улогама. Написан од стране Френка Батлера и Френка Кејвета према Макеријевој причи, филм говори о новом младом свештенику који преузима парохију од старог ветерана.
Идући својим путем | |
---|---|
Изворни наслов | Going My Way |
Жанр | мјузикл |
Сценарио | Френк Батлер Френк Кавет |
Продуцент | Лио Макери |
Главне улоге | Бинг Крозби Бери Фицџералд Френк Макхју Џејмс Браун |
Директор фотографије | Лајонел Линдон |
Монтажа | Лирој Стоун |
Дистрибутер | Paramount Pictures |
Година | 1944. |
Трајање | 126 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Зарада | 6,5 милиона долара[1] |
Следећи | Звона Богородичине школе |
веза |
Крозби пева пет песама[2] са осталим песмама које на екрану изводе звезда мецосопрана Рисе Стивенс из Метрополитен опере и Хор дечака Роберта Мичела. Наставак, Звона Богородичине школе, премијерно је приказан наредне године.
Био је најуспешнији филм по заради 1944. године и био је номинована за десет Оскара, освојивши седам, укључујући и Оскара за најбољи филм.[3] Тај успех је помогао да се приказивачи филмова натерају да изаберу Крозбија као највећи магнет за благајне те године,[4][5] рекорд који ће држати до краја 1940-их. После Другог светског рата, Крозби и Макери поклонили су копију филма папи Пију XII у Ватикану.