From Wikipedia, the free encyclopedia
Жутооки пингвин (лат. ) је врста пингвина која живи на Новом Зеланду. Иако се раније мислило да је ова врста сродна патуљастом пингвину (), молекуларна истраживања су показала да је сроднија роду . Као и већина других пингвина, углавном се храни рибом.
Жутооки пингвин | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | Хордати () |
Класа: | Птице () |
Ред: | Пингвини () |
Породица: | |
Род: | , 1880. |
Биномно име | |
( и , 1841) | |
Жутооки пингвини се легу око Јужног острва, као и око острвâ Стјуарт, Окландских и Кемпбелских острвâ. Колоније ових пингвина на полуострву Отаго такође представљају популарно туристичко одредиште гдје их туристи могу посматрати изблиза, из скровишта, тунела и канала, тако да их пингвини не могу видјети.
Жутооки пингвин представља једину преживјелу врсту из рода . (Мања, недавно изумрла врста , је откривена 2008. године[1]) Иако се раније мислило да је ова врста сродна патуљастом пингвину (), молекуларна истраживања су показала да је сроднија роду . На основу генетских доказа заснованих на проучавању митохондрија и језгра ћелија, може се претпоставити да се ова врста одвојила од рода прије око 15 милиона година.[2]
Жутооке пингвине први су описали Жак Бернард Хомброн и Оноре Жакино, 1841. године. На маорском језику, зову се „Хоихо“.
Жутооки пингвин је релативно крупан пингвин, у просјеку висок 75 центиметара и тежак 6,3 килограма. Током године тежина варира, при чему је највећа, 7 до 8 килограма, пред митарење, а најмања 5 до 6 килограма, након митарења.
Имају блиједо-жуту главу и још бљеђе жуте дужице очију. Брада и грло су прекривени смеђим до црним перјем. Од очију до иза главе се пружа свијетло-жута трака. Младунци имају више сиву главу без споменуте траке, а очи им имају сиве дужице.
Жутооки пингвин може дуго живјети; неке јединке и 20 година. Мужјаци углавном дуже живе него женке, што води ка односу полова 2:1 за мужјаке у узрастима од 10 до 12 година.[3]
Гнијезде се углавном у оближњим шумама, на падинама и јаругама, или на самој обали мора. Такве области се могу наћи у малим заливима или на ртовима већих залива.[4] Откако су пингвини врсте изумрли прије неколико стотина година, области гнијежђења жутооких пингвина су се прошириле са субантарктичких острва на главна острва Новог Зеланда.
Тренутни статус жутооких пингвина је „угрожени“. Процјењује се да их има укупно око 4000. Сматрају се најрјеђом врстом пингвина. Главни узроци угрожености су погоршавање животне средине и новоуведене врсте предатора. Жутооки пингвини су можда најстарија жива врста пингвина.[5]
У прољеће 2004. године, дотад непозната болест је убила око 60% младунаца жутооких пингвина на полуострву Отаго и у сјеверним дијеловима Отага. Болест је повезивана са инфекцијом бактерија из рода , које такође изазивају дифтерију код људи. Недавно је описана као дифтерични стоматитис. Међутим, чини се да је ово била само секундарна инфекција; примарни узрок болести остао је непознат. Слична болест је узроковала проблеме и код популације пингвина на острву Стјуарт.[6]
Жутооки пингвини углавном лове 7 до 13 километара далеко од обале, путујући у просјеку око 17 километара од мјеста гнијежђења. Напуштају колонију у зору, враћајући се увече истог дана да би хранили младе, премда се може десити да буду одсутни и по 2-3 дана, ловећи на пучини.[7]
Док лове, роне на дубине од 20 до 60 метара, при чему је просјек 34 метра.[4] Око 90% исхране жутооких пингвина чини риба, а главоношци, попут неких врста сипа, представљају остатак. 49% исхране младунаца, међутим, чине главоношци.
Да ли се жутооки пингвини размножавају у колонијама, још увијек је отворено питање. Већина антарктичких пингвина се гнијезди у великим скупинама велике густине (видјети нпр. велике колоније царских пингвина). У супротности с тим, жутооки пингвини се гнијезде ван видокруга један од другог. Могу се видјети како долазе у близину обале у групама од 4-6 или више јединки, а затим се удаљавају један од другог. Истраживачи пингвина на Новом Зеланду се слажу да је боље користити термин „хабитат“ него „колонија“, кад се говори о областима гнијежђења жутооких пингвина.
Постоји неколико мјеста на копну Новог Зеланда гдје се може доћи и видјети жутооке пингвине на обали. То су плаже Оамару, светионик Моераки, неколицина плажа близу Дунедина, и Катлинс. Такође, на полуострву Отаго постоји могућност да их туристи посматрају са скривених положаја, тако да их пингвини не могу видјети.
У новембру 2007. године, министарство очувања животне средине Новог Зеланда и Задужбина жутооких пингвина су отворили резерват који штити преко 10% копнене популације.[8][9]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.