From Wikipedia, the free encyclopedia
Женска штампа у Србији први пут се појављује половином 19. века. Први женски часопис - Воспитател женскии, покренуо је Матија Бан, васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића, 1847. године.
Први женски часопис - Воспитател женскии, покренуо је Матија Бан, васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића, 1847. године, а био је намењен „красном полу јужнословенских народа". Намера издавача је била да утиче на просвећивање српских жена и на подизање њихове културе. Осим Бана, у часопису су сарађивали и књижевници Милан Милићевић и Милорад Шапчанин. Часопис је садржавао књижевне прилоге, поуке из медицине, текстове о васпитању и нези деце, вођењу домаћинства, али и прилоге са темама из области етике, науке, историје, географије, као и вести о акцијама жена у свету, положају жене у словенским земљама и друго. Колико је познато, изашле су три свеске овог часописа. Идеје које је Бан заступао о женама биле су за тадашње српско друштво врло револуционарне, часопис је штампан на народном језику, па се претпоставља да је стога било забрањено његово излажење.[1]
Први женски часопис у Србији који је излазио у континуитету био је часопис Домаћица, основан као гласило Београдског женског друштва. часопис се одржао чак до почетка Другог светског рата.[2]
Жене ове генерације покрећу своје независне феминистичке листове и сарађују у другој прогресивној штампи широм тадашње Краљевине Југославије, па тако и у Србији.[1] Часописи овог периода промовишу женственост и еманципацију, али не у смислу родне равноправности у мери у којој се то десило после Другог светског рата, него у афирмацији саме жене.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.