Етиологија хомосексуалности
From Wikipedia, the free encyclopedia
Етиологија хомосексуалности је учење о пореклу и узроцима сексуалне и естетске привлачности, као и потребе укључења у сексуалну или емотивну везу са особом истог пола.[1] Она се бави изучавањем фактора и механизама обликовања неких физичких или менталних карактеристика сексуалне наклоности према истом полу и сложене интеракције; биолошких, психолошких и социјалних фактора који у томе учествују. Када су се сазнања о хомосексуалности преселила из области психијатријске патологије у домен нормалног физиолошког људског сексуалног понашања, започета су и истраживања у новим областима. Психијатрија је успела да дефинише хомосексуалност, али не и њену етиологију, тј. узроке. Зато је етиологија, у овом као и у другим психијатријским питањима везаним за сексуалност, ушла у област неуробиологије.[2]
Како бисмо створили целовиту слику о хомосексуалности, о којој постоје бројне предрасуде, дилеме и опречни ставовови, потребно је свеобухватно сагледати мултифакторијалност ове сексуалне оријентације људи, јер још увек није доказана њена права природа настанка.[3] Тренутно, истополне особе су укључене у бројна научна истраживања чији је циљ да проуче како биолошке тако и психолошке узроке хомосексуалности и њене социолошке аспекте. Зато стално расте број објављених резулатата биолошких истраживања хомосексуалности, посебно у специјализованим часописима[4][2]
Међутим наука може само да формира полазну основу на којој се мора изградити чврста грађевина права[3]. Етиологија може да расветли и оповргне многе митове о полним разликама који понекад живе вековима. Она може да да објективне разлике, на пример, између сексуалне патологије на једној страни, и сексуалне оријентације на другој. Међутим, не можемо се ослонити само на науку и од ње тражити да обезбеди пун одговор на фундаментална питања о хомосексуалности у вези са људским правима, људским слободама и толеранцијом међу људима.[5]