Ерих Лудендорф
немачки генерал и војни теоретичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф (њем. ; Крушевња, 9. април 1865 — Минхен, 20. децембар 1937) био је њемачки генерал и војни теоретичар.[1] Један је од најзначајнијих руководилаца њемачке армије и организатора ратне привреде у Првом свјетском рату и отворени експонент њемачког милитаризма.[2]
Ерих Лудендорф | |
---|---|
Пуно име | Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф |
Датум рођења | (1865-04-09)9. април 1865. |
Мјесто рођења | Крушевња, Пруска |
Датум смрти | 20. децембар 1937.(1937-12-20) (72 год.) |
Мјесто смрти | Минхен, Трећи рајх |
Образовање | Војна академија у Берлину |
Служба | 1883–1918. |
Војска | Пруско краљевство Њемачко царство |
Чин | генерал пјешадије |
Учешће у ратовима | списак
|
Одликовања | Плави Макс Гвоздени крст |
Потекао је из скромне пруске породице са подручја данашње Пољске. Са дванаест година је уписао кадетску школу у Плену. Школовање је наставио у Берлину, да би услијед одличних резултата и брзог напретка постао члан Њемачког генералштаба почетком 20. вијека. Ту се упознао са чувеним пруским генералом Алфредом фон Шлифеном, на чијим идејама се темељио план за рат који је услиједио. Интересовао се за проучавање и анализу тих идеја. Као утицајан поручник у склопу генералштаба, указивао је на слабо бројно стање у војсци Њемачког царства пред рат. Због игнорисања ауторитета кајзера Вилхелма II и представника министарства рата, изгубио је мјесто у генералштабу почетком 1913.
У мјесецима који су претходили рату, обављао је мање значајне војне обавезе у Диселдорфу и Стразбуру. Своју улогу је поново пронашао у августу 1914, када је надзирао опсаду Лијежа у току њемачке инвазије на Белгију. Репутација му је посебно порасла након Битке код Таненберга, једне од најзначајнијих побједа у историји њемачке војске. Послије низа успјешних акција на источном фронту, заједно са Паулом фон Хинденбургом се преселио на запад, гдје су командовали 1. и 2. њемачком армијом у тешким, рововским биткама. Још током боравка на источном фронту, Лудендорф се сукобљавао са многим утицајним личностима, како војним тако и политичким. У августу 1916, преузима мјесто генерала пјешадије у генералштабу. Заједно са Хинденбургом постаје главни фактор њемачке Врховне команде и де факто преузима власт у читавој држави. Спроводио је војну диктатуру и задирао у многе државне аспекте невезане за своју позицију, првенствено политику и индустрију. До самог краја се залагао за тотални рат и одбијао је идеје о примирју.
Био је утицајна личност у Њемачкој и у послијератним временима. Формирао је контроверзне ставове у вези пораза њемачке војске, којег је приписивао политичарима и Јеврејима. Сматрао је да Њемачка никад није поражена на ратишту и да јој је „забоден нож у леђа“. Његову популарност и мишљења искористио је Адолф Хитлер за успон Нацистичке партије. Учествовао је у покушајима пуча против владе Вајмарске републике у Берлину и Минхену. Написао је неколико дјела која су се базирала на војним анализама у вези са протеклим ратом.