Епидемија великих богиња у Југославији 1972.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Епидемија великих богиња у Југославији 1972. била је последња епидемија великих богиња (лат. ) у Европи, која је трајала током марта и априла. Епидемија је започела у селу Дањане, код Ђаковице у САП Косову, а према званичној верзији донео је Ибрахим Хоти по повратку са хаџилука у Меку. Болест се убрзо проширила на друге делове СР Србије — Нови Пазар, Чачак и Београд, а заражених је било и у месту Плав у СР Црној Гори.
Болест | Велике богиње |
---|---|
Место | Дањане, код Ораховца |
Први случај | 15. март 1972. |
Порекло | Саудијска Арабија, Иран, Сирија |
Потврђени случајеви | 184[1] |
Смрти | 40[1] |
Територије | СР Србија |
Прве сумње на вариолу веру, јавиле су се 14. марта, након прегледа оболелих који су се јавили болницама у Призрену и Ђаковици. Након потврде болести отпочело се са вакцинацијом здравствених радника и становништва у угроженим подручјима, а масовна вакцинација се касније проширила на целу Југославију, током које је вакцинисано 18 милиона људи. После обољења једног радника из Новог Пазара, 22. марта утврђено је да је његов преминули брат учитељ Латиф Мумџић (1943—1972) био прва жртва вариле и да је болест пренео у болнице у Чачку и Београду, након чега је у њима проглашен карантин. Поред болничких, били су формирани и ванболнички карантини, у којима су боравила лица која су била у контакту са зараженима.
Током борбе са вариолом, епидемиолошке службе и здравствени радници исказали су велике напоре и пожртвовање, спречивши епидемију ширих размера, због чега су 21. априла добили признање Светске здравствене организације, која је у Југославију упутила др Рајнхарда Линдера, познатог епидемиолога из Аустрије.
У току епидемије оболело је 184 људи — 123 у САП Косово и 32 у Београду, а преминуло је укупно њих 40 (смртност 21,7%).[1][lower-alpha 1] Међу оболелима, налазило се и шесторо здравствених радника — три лекара и три медицинске сестре, од којих су две преминуле — Душица Спасић (1951—1972), медицинска сестра из Београда и Милка Ђурашић (1947—1972), медицинска сестра из Чачка. Епидемија је званично објављена тек 25. марта и трајала је до 23. маја, а карантини су укидани постепено од 12. априла до 19. маја.
По мотивима овог догађаја, али са доста уметничке слободе, редитељ Горан Марковић је 1982. снимио филм Вариола вера.