Дукља
средњовековна кнежевина у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Дукља, односно Диоклитија (српсл. Диоклитиꙗ)[1] је средњовјековна српска област и држава, која је постојала од 7. вијека до краја 12. вијека. Као историјска област, обухватала је јужну половину данашње Црне Горе и дио данашње сјеверне Албаније. Од 11. вијека почиње се називати и Зетом, а од краја 15. вијека и Црном Гором. Језгро дукљанске области било је подручје од Боке которске према истоку, укљућујући шири простор око Скадарског језера, од слива ријеке Зете и Мораче на сјеверу, до области око рјеке Бојане на југу, обухватајући бројне средњовјековне жупе и градове.[2]
Дукља | |||
---|---|---|---|
Дукља (Зета) и остале српске области крајем 11. и почетком 12. вијека | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Друштво | |||
Службени језик | српски | ||
Религија | стара словенска вјера, православље, католицизам | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
— кнез (архонт), потом краљ | Петар Дукљански (10. вијек) | ||
Михаило Војислављевић (11. вијек) | |||
Историја | |||
Историјско доба | средњи вијек | ||
— Оснивање | прва половина 7. вијека | ||
— Укидање | крај 12. вијека | ||
Земље претходнице и наследнице Дукље | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Византија | Зета у доба Немањића |
Државност Дукље је потврђена у 10. вијеку, кроз помен првог по имену познатог дукљанског архонта Петра,[3] а нови успон доживљава за вријеме владавине кнезова Јована Владимира и Стефана Војислава.[4] Међу њиховим насљедницима из династије Војисављевића, највеће заслуге за јачање и ширење државе стекли су краљеви Михаило и Бодин, који су током друге половине 11. вијека успјели да под својом влашћу уједине све српске земље.[5]
Током 12. вијека, државна власт је знатно ослабила усљед унутрашњих династичких сукоба и јачања Византијског царства, које је поново овладало скадарском облашћу.[6] Византијску власт је око 1185. године потиснуо велики жупан Стефан Немања, који је Дукљу прикључио држави Немањића, дајући је на управу свом најстаријем сину Вукану.[7][8]
Тековине из времена државности Дукље неговане су и у држави Немањића, а некадашња држава Војислављевића је у изворима из епохе Немањића помињана и као старо, односно велико краљевство од прва.[9][10][11]