From Wikipedia, the free encyclopedia
Дренажа плућне марамице, дренажа плеуралног кавума, интеркостална плеурна дренажа једна је од најчешћих хируршких интервенција на грудном кошу, којом се дрен уводи у марамичну шупљину ради евакуације садржаја марамичне дупље. Овом врстом дренаже, празни се марамичне дупља од патолошког садржаја и доводи у физиолошко стање, и омогућава реекспанзија плућа. Позитивни ефекти дренажа плућне марамице су спречавање компликације које би могле настати услед колапса плућа (ателектаза плућа, респираторна инсуфицијенција, синдром екстраперикардне тампонаде, инфекција плућа) и присуства садржаја у марамици (који може изазвати когулисани хемоторакс, емпијем марамице, сепсу, фиброторакс, респираторна инсуфицијенцију).
Метода је нашла широку примену у дијагностици и терапији патолошких стања плућа, плућне марамице, кардиоваскуларног система, системских и малигних болести. Код трауме грудног коша у 90% случајева, дренажа плућне марамице је најчешће и једини терапијски поступак
Иако је на изглед једноставна метода, она је пре свега терапијска процедура и као таква треба да буде добро осмишљена и правилно изведена, поготову што у себи садржи и велики процената компликација (3,4-32%), које су у већини случајва минорне, али и са високом стопом морталитета који може бити од 11,03% до 20,35%.[1][2]
Плућна марамица је танка опна која са своја два листа (висцералним и паријеталним) једним делом обавија плућа а другим унутрашњи зид грудног коша. Свако плуће има своју опну-марамицу која је независне једна од друге.[3]
Унутрашњи (дробни) лист плућне марамице (лат. ), кроз који се види спољашња ружичаста површина плућа, тањи је, и са свих страна облаже плућа, изузев удубљен ихместа на унутрашним страна плућа, плућним хилусима, кроз који пролазе главна душница, крвни судови и нерви плућа.
Пошто покрије спољашњу површину плућа и доспе до хилуса, овај лист се савија и прелази у други, дебљи или спољашњи лист плућне марамице.
Спољашњи или зидни лист плућне марамице (лат. ) који је дебљи, почиње у пределу плућних хилуса, где се спаја са унутрашњим листом. Одатле се он пребацује и причвршћује својом спољашњом страном за унутрашњи зид грудног коша, док истовремен својом унутрашњом страном, преко унутрашњег листа обавија плућа, и са њом образује марамичну (плеуралну) дупљу.
Два слоја-листа плуђне марамице образују (лат. ), марамичну или плеуралну дупљу испуњену течношћу и без ваздуха. Притисак течности који влада у овом простору нижи је од атмосферском, што је од значаја за нормалан процес дисања.
Дренажа плућне марамице индикована је у свим случајевима када је потребно одстранити присутни садржај (ваздух, крв и друге течности, као што су хилозна течност или дигестивни садржај) из шупљине (кавума) плућне марамице. Примена ове методе такође је оправдана у случајевима када се жели спречити накупљање плеуралних колекција нпр. након торакотомије или у циљу спречавања настанка тензионог пнеумоторакса код болесника на механичкој вентилацији због вишеструких прелома ребара.[4]
Индикације за дренажу плућне марамице могу бити апсолутне и релативне.[5]
Контраиндикације за дренажу плућне марамице могу бити:
При извођењу ове методе, која се најчешће примењује у хитним стањина, када треба брзо реаговати, од терапеута се захтева висок ниво пажње и добро познавање технике пласирања дрена у марамичну дупљу, имајући пре свега у виду да је дренажа од виталне важности и да њен циљ мора бити избегавања било које компликације која може пратити ову процедуру.
У зависноти од локализације процеса дрен се пласира на средишњој или предњој пазушној (аксиларној линији), иза великог пекторалног ( грудног) мишића, како би се избегла дисекција кроз овај доста дебели мишић.[9]
Како се при издаху ваздуха пречага подиже до нивоа петог ребра (висина брадавице), дрен треба пласирати изнад наведеног нивоа, тј. кроз четврти или пети међуребарни простор који је за то најпогоднији.
Како је уметање дрена у марамичну дупљу доста болна процедура, посебно код мишићавих особа, поступак треба учинити безболним, применом комбинације интравенске аналгезије и локалне анестезије.
Интравенско давање опијата, као што је морфијум, стандардни је облик аналгезија код трауматизованог болесника. Аналгетике је најбоље давати у малим болусима и титрирати их према постигнутом ефекту. Тиме се може избећи депресија респирације због предозирања. Аналгетска доза кетамина (20 mg, за одрасле) може бити алтернатива опијатима и довољна је код инсерције дрена у марамичну дупљу.
Задовољавајућа локална анаестезија може се постићи са 10-20 ml локалног анестетика., који једним делом треба дати око периоста припадајућих ребара, у одговарајућем међуребарном простору, а другим делом (последњих 5 ml или колико је преостало локалног анестетика) убризгавањем у марамичну дупљу.
Инсерцији дрена у марамичну дупљу спрооводи се у више корака;
Након пласирања дрена приступа се подводној дренажи која има за циљ да омогући излазак ваздуха и другог садржаја кроз дрен из шупљина плућне марамице, и да при том онемогући поновни улазак ваздуха у ову шупљину. Зато дренажна посуда мора бити увек постављена испод нивоа болесника, у супротном ће се садржај посуде, по принципу деловања сифона, вратити назад у шупљину.
Ваздушни излаз система за подводну дренажу треба бити спојен на умерну сукцију (-20 милиметара воденог стуба) како би се обезбедила реекспанзија плућа, посебно код постојање ваздушне фистуле. Перзистирајуће клокотање ваздушних мехурића кроз воду у флаши указује на постојање ваздушне фистуле.
Дрен може бити уклоњен само онда када више не дренира било каква течност и када не постоји фистула. Дрен треба уклонити било при крајњем издисају или крајњем удисају да би се избегао улазак ваздуха у шупљину.
Подручје места дренаже, по завршетку поступка, треба очистити и дезинфиковати. Припреми се оклузивни завој и држи спреман, како би се уклањању сваког од постављених шавова поставио на излазни отвор.
Болеснику се каже да задржи дах и у крајњој фази удаха или издаха ваздуха из плућа, вади дрен и на његово место поставља оклузивни завој. Неки хирурзи дају предност примени „U“ шава или шава у облику дуван кесе како би се шавом затворило место дренаже.
Према подацима из литературе, укупна учесталост грешака и компликација током дренажа плућне марамицесе креће се од 3,4%[10] до чак 32%.[11] Морталитет због неадекватно урађене дренаже или због компликација које су настале, висок је и износи од 11,03% до 20,35%.[2][1] .
Грешке у току дренажи простора плућне марамице могу бити резултат неискуства и нестручности лекара, непознавања хируршке технике, непоштовања правилних ставова дренаже и неадекватног праћења.[12] Грешке могу бити:
Присуство овик проблема не мора обавезно довести до компликација, али представљају значајан услов за њихов развој. Такође, грешке могу да умање и успоре ефекат дренаже и продуже трајање лечења.
Компликације након примене дренажа плућне марамице могу бити акутне и касне.[13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.