Драгутин Брацо Косовац (Сарајево, 10. јануар 1924Сарајево, 22. јануар 2012) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.

Кратке чињенице драгутин косовац, Датум рођења ...
драгутин косовац
Thumb
Драгутин Косовац
Датум рођења(1924-01-10)10. јануар 1924.
Место рођењаСарајево, Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти22. јануар 2012.(2012-01-22)(88 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Професијаправник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
председник Извршног већа СР БиХ
Период1969. - април 1974.
ПретходникБранко Микулић
НаследникМиланко Реновица

Одликовања
Орден јунака социјалистичког радаОрден народног ослобођењаПартизанска споменица 1941.
Затвори

Биографија

Рођен је 10. јануара 1924. године у Сарајеву. Завршио је гимназију и студиј права. Народноослободилачком покрету прикључио се 1941. године. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

После рата, био је секретар Градског комитета СК Сарајево, председник Народног одбора среза Сарајево, државни секретар за трговину СР БиХ, савезни секретар за трговину од 1963. до 1965, савезни секретар за здравство од 1965. до 1967. године.

Био је председник Републичког већа Скупштине СР БиХ, председник Градске конференције СК Сарајево, председник Извршног већа СР Босне и Херцеговине од 1969. до априла 1974. године, члан сталног дела Конференције СКЈ и остало.

Биран је за посланика Скупштине СР БиХ Другог, Трећег и Четвртог сазива. За члана Централног комитета СКЈ биран је од Једанаестог конгреса СКЈ.

Током 1980-их је био директор предузећа „Енергоинвест“.[1]

Био је један од организатора Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. и члан организационог одбора обележавања 20. годишњице ЗОИ у Сарајеву 2004. године.[2][3]

Био је председник Главног одбора СУБНОР БиХ.

Умро је 22. јануара 2012. године у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена народног ослобођења и више осталих југословенских одликовања.

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.