![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Dragutin_Dimitrijevi%25C4%2587-Apis%252C_ca._1900.jpg/640px-Dragutin_Dimitrijevi%25C4%2587-Apis%252C_ca._1900.jpg&w=640&q=50)
Драгутин Димитријевић Апис
официр и обавештајац у Краљевини Србији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Драгутин Т. Димитријевић — Апис (Београд, 18. август 1876 — Солун, 26. јун 1917) био је ђенералштабни официр и обавештајац у Краљевини Србији.
Драгутин Димитријевић Апис | |
---|---|
![]() Драгутин Димитријевић Апис 1900. године | |
Датум рођења | (1876-08-18)18. август 1876. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 26. јун 1917.(1917-06-26) (40 год.) |
Место смрти | Солун, Краљевина Грчка |
Војска | Српска војска |
Чин | пуковник |
Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
![]() |
Био је један од главних организатора завере официра која је извршила Мајски преврат 1903. године, којим је свргнут и убијен краљ Александар Обреновић са супругом краљицом Драгом, а доведен на престо краљ Петар I Карађорђевић. Био је члан Врховне централне управе тајне војне организације „Уједињење или смрт", познатије под именом Црна рука, чији се поједини припадници доводе у везу са члановима Младе Босне који су извели Сарајевски атентат. Од 1904. године, био је члан Главног одбора четничке акције. У току Првог светског рата је био руководилац обавештајне службе Главног генералштаба, начелник штаба Ужичке војске, начелник штаба Тимочке војске и помоћник начелника штаба Треће армије на Солунском фронту.
На Солунском процесу, под оптужбом да је био налогодавац неуспелог атентата на престолонаследника регента Александра Карађорђевића, осуђен је на смрт стрељањем заједно са Радетом Малобабићем и Љубомиром Вуловићем. Стрељани су у само свитање 26. јуна 1917. године. Иако су преживели другови у више наврата, након Првог светског рата, тражили обнову процеса до тога није дошло све до 1953. године, у време ФНРЈ. Тада је процес обновљен, a осуђени су постхумно рехабилитовани. На обновљеном процесу је доказано да се атентат није ни догодио и да је Солунски процес био изрежиран. Као могући разлози који су довели до тога наводе се преговори о сепаратном миру које је Аустроугарска водила са Француском и политички обрачун у врху српске државе.[1]
Године 2012. Апис је рехабилитован и по други пут, од стране српског судства.[2]