Дмитриј Харин

1988. Сеул

Каријера

Клуб

Дебитовао је 1984. године за тим Торпедо из Москве, у којем је провео неколико сезона, одигравши 63 меча у првенству. За то време освојио је трофеј победника Купа СССР-а.

Касније, од 1988 до 1992, играо је у Динаму и ЦСКА из Москве. Током ових година на листу освојених трофеја додао је још један у Купу СССР-а, а постао је првак СССР-а.

Потом је потписао уговор са енглеским клубом Челси, којем се придружио 1992. године. За лондонски клуб је играо наредних седам сезона. За то време, освојио је ФА куп, а постао је победник Купа победника купова.

Од 1999. до 2002. бранио је боје шкотског Селтика. Са клубом је освојио две титуле првака Шкотске, иако није био стандардан на голу.^[1]

Професионалну играчку каријеру завршио је у нижелигашу Хорнчерч, за чији је тим играо до 2004. године.^[2]

Од 2004. до 2013. године, Харин је био тренер голмана у Лутон Тауну. Његов млађи брат Михаил играо је фудбал професионално.^[3]

Репрезентација

Играо је за младу репрезентацију СССР-а. Био је шампион Европе у конкуренцији омладинских тимова (1985). Одиграо је 14 утакмица за олимпијски тим СССР-а, учествовао је на завршном турниру Олимпијских игара 1988. у Сеулу, где је са екипом освојио златну медаљу (одиграо 6 мечева).

За сениорску репрезентацију СССР одиграо је 6 мечева, за Заједницу независних држава (11 мечева, рекорд) и за репрезентацију Русије (23 утакмице).^[4] Био је учесник Европског првенства 1992. у Шведској (3 меча), Светског првенства 1994. у САД (2 меча, био капитен репрезентације) и Европског првенства 1996. у Енглеској (1 меч). Последњи меч за национални тим одиграо је 5. септембра 1998. против репрезентације Украјине.

Успеси