![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/Diode-closeup.jpg/640px-Diode-closeup.jpg&w=640&q=50)
Диода
From Wikipedia, the free encyclopedia
Диода је електронска компонента која дозвољава проток електричне струје у једном смеру без отпора (или уз веома мали отпор), док у супротном смеру представља бесконачан (или бар веома велики) отпор. Зато се за диоду каже да постоји проводни и непроводни смер. Може се сматрати да за протицање струје у проводном смеру диода има отпорност колико и жица проводника (нула), а за непроводни смер се може посматрати као прекид проводника (бесконачно).
![]() Поглед на диоду изблиза. Приказан је полупроводнички кристал квадратног облика (црни објекат с леве стране). | |
Врста | пасивна |
---|---|
Конфигурација пинова | анода и катода |
Електронски симболи | |
![]() |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Chinese_diode.jpg/640px-Chinese_diode.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/60/Dioden2.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Diode_tube_schematic_Serbian.svg/320px-Diode_tube_schematic_Serbian.svg.png)
Диоде се производе, углавном, од полупроводничких материјала као што су силицијум или германијум. Међутим, још увек постоје и диоде са термојонском емисијом, некада популарне електронске цеви. Полупроводничка диода је кристални комад полупроводничког материјала са спојем повезаног са два електрична терминала.[9] Диода вакуумске цеви има две електроде, плочу (аноду) и загрејану катоду. Полупроводничке диоде су биле први полупроводнички електронски уређаји. Откриће кристалних исправљачких својстава је заслуга немачког физичара Фердинанда Брауна из 1874.[10] Прве полупроводничке диоде, зване диоде мачијих бркова, су биле развијене око 1906.[11] Оне су биле напављене од минералних кристала као што је галенит.[12] У данашње време, већина диода је направљена од силицијума, мада се и други полупроводнички материјали, коа што су селенијум и германијум, понекад користе.[13]