Декларација о независности Косова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Декларација о независности Косова усвојена је на скупу у сали Скупштине Косова која је одржана 17. фебруара 2008. Тиме је Република Косово једнострано прогласила независност од Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији Савета безбедности УН 1244. Декларацију је подржало 109 од 120 посланика Скупштине Косова, укључујући премијера Косова Хашима Тачија и председника Косова Фатмира Сејдијуа (који нису посланици).[1] Друга је декларација о независности коју су донели косовско-метохијски Албанци — прва је проглашена 7. септембра 1990.[2]
Законитост Декларације је спорна. У октобру 2008. Србија је затражила саветодавно мишљење Међународног суда правде (МСП),[3] који је утврдио да Декларација није прекршила опште међународно право, јер се група грађана која је прогласила независност представила као „демократски одабране вође наших људи”, а не као Скупштина, односно привремене институције самоуправе.[4] МСП је тада вештом игром речи отворено избегао да одговори на постављено питање, тако што је свој одговор ограничио само на правну оцену документа под називом „Декларација о независности”, уместо да пружи правну оцену да ли је чин једностраног проглашења независности Косова био у складу с међународним правом.[5] Међутим, Декларација крши осми члан Устава Србије, те је тиме незаконит по уставном праву Србије.[6]
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је заједничку Резолуцију Србије и Европске уније (ЕУ) којом се позива на дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ како би се „подстакла сарадња, постигао напредак на путу ка Европској унији и побољшали животи свих народа.”[7] Дејан Павићевић је званични представник Владе Републике Србије у Приштини,[8] а Ваљдет Садику Владе Републике Косово у Београду.[9]