Династички сукоби у Византији (1341—1347)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Династички сукоби у Византији (1341—1347) били су унутрашњи династички сукоби између је чланова владарских династија Палеолога и Кантакузина. Сукоби су избили 1341. године, након смрти цара Андроника III Палеолога, када се против његовог малолетног сина и наследника Јована V Палеолога побунио великаш Јован Кантакузин, који се прогласио за цара. Сукоби су окончани 1347. године, уласком Кантакузина у Цариград и успостављањем савладарства. У сукобу су активну улогу одиграли и разни страни чиниоци (Млечани, Ђеновљани, Срби, Турци), што је довело до знатног слабљења Византије.[1]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Кратке чињенице Време, Место ...
Династички сукоби у Византији (1341—1347) | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Палеолози, Српско царство |
Кантакузини, Друго бугарско царство, Османско царство, Српско царство | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Јован V Палеолог, Алексије Апокавк†, Стефан Душан, Прељуб (кесар), Франческо I Гатилузио |
Јован VI Кантакузин, Орхан I, Стефан Душан, Сулејман-паша Османлија, Умир (емир Измира)†, Јован Александар, Матија Кантакузин, Манојло Кантакузин |
Затвори