Гор Видал
амерички књижевник, сценариста и политичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гор Видал (енгл. ; Вест Појнт, 3. октобар 1925 — Лос Анђелес, 31. јул 2012) био је амерички књижевник[1], сценариста и политичар, познат по својим романима и есејима избрушеног стила, провокативним и духовитим изјавама, као и по оштрој критици америчке политике. Сматра се једном од наконтраверзнијих фигура америчког јавног живота двадестог века.[2]
Гор Видал | |
---|---|
Пуно име | Јуџин Луис Видал |
Датум рођења | (1925-10-03)3. октобар 1925. |
Место рођења | Вест Појнт, Њујорк, САД |
Датум смрти | 31. јул 2012.(2012-07-31) (86 год.) |
Место смрти | Лос Анђелес, Калифорнија, САД |
Утицаји од | Томас Ман, Апулеј, Тацит, Петроније, Хенри Џејмс, Марк Твен, Мишел де Монтењ, Карсон Мекалерс |
Утицао на | Кристофер Хиченс |
Најважнија дела | „Град и стуб“ (1948) „Мајра Брекенриџ“ (1968) „Бер“ (1973) „Линколн“ (1984) |
У његовом књижевном опусу налазе се тридесет и два романа, осам драма, више филмских сценарија, преко две стотина есеја и мемоари. Пажњу књижевне јавности привукао је објавивши роман „Град и стуб“ (1948), који је наишао на осуду од стране конзервативних књижевних кругова због приказа хомосексуалности.[3] На удару јавности нашао се поново када је 1968. објавио инвентивну и обухватну авангардну сатиру „Мајру Брекинриџ“, у којој је пародирао америчко друштво, интелектуалну претенциозност и постмодернистички жаргон. Његови противници су роман оценили као порнографски. Видал је познат и као писац историјских романа. Написао је хепталогију „Приче о империји“, циклус од седам историјских романа у којима је приказао, истражио и објаснио империјалистичку историју САД, од Америчке револуције до шездесетих година двадестог века. Поређане по хронолошком низу описаних догађаја овај циклус је сачињен од романа: „Бер“, „Линколн“, „1876“, „Империја“, „Холивуд“, „Вашингтон ди-си“ и „Златно доба“.
Као есејиста и политички ангажовани интелектуалац Видал се фокусирао на историју САД и његовог друштва, истражујући на који начин је спољна политика трансформисала Америку у декаденту империју.[4] Отворено се супростављао Рату у Вијетнаму, Бомбардовању Југославије, Рату у Авганистану и Рату у Ираку.[5] Осим политичким и историјским темама у есејима се бавио проблемима сексуалности и религије. Познате су и његове жестоке јавне расправе са Норманом Мајлером и Вилијемом Баклијем млађим.[6]