Горњи екстремитет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Горњи екстремитет (membrum superius) је део тела сложене грађе, високодиференциране функције чија је главна улога механичка интеракција са околином.
Горњи екстремитет | |
---|---|
![]() Предња страна горњег екстремитета. | |
![]() Задња страна горњег екстремитета. | |
Детаљи | |
Систем | Мишићно-скелетни |
Идентификатори | |
Латински | membrum superius |
MeSH | D034941 |
TA | A01.1.00.019 |
FMA | 7183 |
Анатомска терминологија |
Захваљујући својој грађи, рука, нарочито шака има многе функционалне могућности. Шака је орган прилагођен за хватање, при чему посебну улогу има палац шаке. Она изражава емоционално реаговање човека и значајна је за креативни, стварачалки рад.
Премда је тело човека билатерелано симетрично, људи се најчешће једном руком више служе, те је та рука нешто развијенија.
Рука је везана за грудни кош (thorax) груднокључним зглобом (art. sternoclavicularis) и групом снажних мишића, који представљају покретљиве везе између раменог појаса и зидова грудног коша, кичменог стуба (columna vertebralis), врата (collum) и главе (caput). Границе горњег екстремитета су конвенционалне. Горњу границу представља гоња ивица кључне кости и лопатице, предња граница је означена медиоклавикуларном линијом, док је задња вертикала паралелна унутрашњој ивици лопатице.
Основни положај у топографском изучавању анатомије човека је супинација (supinatio). У овом положају, дланови шаке окренути су нагоре, док су палчеви окренути упоље. Супротном овом је положај пронације (pronatio).
Иако је рука човека недељива целина, из дидактичких разлога овај орган је подељен у топографске целине.
Главни делови горњег екстремитета су:
Сваки од ових предела састоји се из површног и дубоког дела. Површни део сачињавају кожа (cutis), поткожно ткиво (tela subcutanea), поткожни лимфни и крвни судови и живци. На граници између површног и дубоког слоја налази се површна фасција (fascia superficialis). У дубоком слоју, налазе се мишићи, дубоки лимфни и крвни судови и живци.