Горња Канада
From Wikipedia, the free encyclopedia
Горња Канада (енгл. , франц. ), је био део Британске Канаде коју је 1791. основала Краљевина Велика Британија, да би управљала централном делом у „Британске северне Америке”, која је раније била део „провинције Квебек” од 1763. Горња Канада је обухватала цео данашњи јужни Онтарио и сва она подручја северног Онтарија у „Пајс д'ен Хут” која су чинила део Нове Француске, у суштини слив реке Отаве или језера Хурон и Супериор, искључујући било којег дела земље унутар слива Хадсоновог залива. „Горњи“ префикс у имену одражава њен географски положај дуж Великих језера, углавном изнад горњег дела реке Сен Лорен.
Горња Канада | ||
---|---|---|
Британска колонија (1791—1840) | ||
| ||
Мапа Горње Канаде (наранџаста) са Канадом из 21. века (ружичаста) која је окружује | ||
Колонија | Канада | |
Колонија | 26. децембар 1791 | |
Founded by | Велика Британија | |
Краљевство | Њуарк 1792–1797 (преименовано у Нијагара 1798, Најагара на Језеру 1970) Јорк (преименовано у Торонто 1834) 1797–1841 | |
Влада Олигархија Уставна монархија | ||
• Тип | Монархија | |
• 1791–1820 | Џорџ III | |
• 1820–1830 | Џорџ IV | |
• 1830–1837 | Вилијам IV | |
• 1837–1841 | Викторија | |
• Подгувернер (Канада) | Извршно веће Горње Канаде | |
Површина | ||
• Укупно | 258,999 km2 (100,000 sq mi) | |
Становништво (1836[1]) | ||
• Укупно | 358,187 | |
• Густина | 1,4/km2 (3,6/sq mi) | |
Горња Канада је била примарно одредиште лојалистичких избеглица и досељеника из Сједињених Држава након америчке револуције, којима је често давано земљиште да се населе у Горњој Канади. Већ насељено домородачким народима, земљиште за насељавање у Горњој Канади направљено је уговорима између нове британске владе и староседелаца, разменом земљишта за једнократна плаћања или ренте. Нову провинцију је карактерисао њен британски начин живота, укључујући дводомни парламент и одвојено грађанско и кривично право, а не помешано као у Доњој Канади илина другим местима у Британској империји.[2] Подела је створена да би се обезбедила равнотежа, коришћење истих права и привилегија које уживају лојални поданици у другим северноамеричким колонијама.[3] Године 1812. избио је рат између Велике Британије и Сједињених Држава, што је довело до неколико битака у Горњој Канади. Сједињене Државе су покушале да заузму Горњу Канаду, али је рат завршен са непромењеном ситуацијом.
У власти колоније доминирала је мала група људи, позната као „Породични договор”. Они су заузимали већину највиших позиција у Законодавном већу и они су постављали званичнике и тако су практично владали горњом Канадом. Побуна против ове недемократске владе је избила 1837. године али се завршила неуспехом. Представничка влада ће бити успостављена тек 1840-их. Горња Канада је постојала од 26. децембра 1791. до 10. фебруара 1841. године, када је уједињена са суседном Доњом Канадом да би се формирала провинција Канада.