![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Glenn_Seaborg_-_1964.jpg/640px-Glenn_Seaborg_-_1964.jpg&w=640&q=50)
Глен Т. Сиборг
амерички научник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Глен Теодор Сиборг (енгл. , IPA: ; швед. , IPA: ; Ишпеминг, 19. април 1912. — Лафајет, 25. фебруар 1999) био је амерички хемичар шведског порекла којем је 1951. године допринос у синтетисању, открићу и истраживању десет трансуранијумских елемената донео Нобелову награду за хемију.[2] Његов рад у овој области такође је довео и до настанка концепта актиноида те одређивања распореда серија актиноида у периодном систему елемената.
Глен Т. Сиборг | |
---|---|
![]() Сиборг (1964) | |
Пуно име | Глен Теодор Сиборг |
Датум рођења | (1912-04-19)19. април 1912. |
Место рођења | Ишпеминг (Мичиген), САД |
Датум смрти | 25. фебруар 1999.(1999-02-25) (86 год.) |
Место смрти | Лафајет (Калифорнија), САД |
Држављанство | ![]() |
Универзитет | |
Супружник | Хелен Л. Сиборг рођ. Григс |
Деца | 7
|
Родитељи | Херман Теодор „Тед” Сјеберј Селма Оливија Ериксон Сјеберј |
Породица | Џанет Сиборг (сестра) |
Поље | нуклеарна хемија |
Институција |
|
Ученици |
|
Ментори |
|
Познат по | великом доприносу науци, највише хемији и физици; нпр. био је део тима који је синтетисао, открио и истражио десет трансуранијумских елемената |
Награде | |
Потпис | ![]() |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Seaborg_in_lab.jpeg/640px-Seaborg_in_lab.jpeg)
Сиборг је већи део своје каријере провео као едукатор и научник-истраживач на Универзитету Калифорније (Беркли), где је био професор и — од 1958. до 1961. године — други канцелар универзитета.[3] Саветовао је о нуклеарној политици десет председника САД — од Харија С. Трумана до Била Клинтона; био је председавајући Америчке комисије за атомску енергију — 1961. до 1971. године — где је заговарао комерцијалну нуклеарну енергију и мирну апликацију нуклеарне науке. Током своје каријере, Сиборг се залагао за повећање контроле над наоружањем. Потписник је Франковог извештаја и учествовао је у формулисању Договора о делимичној забрани нуклеарног тестирања, Договора о не-пролиферацији нуклеарних оружја и Договора о свеобухватној забрани нуклеарног тестирања. Веома је познат присталица научног образовања и федералног финансирања за неиндиректно истраживање. Пред крај Ајзенхауерове администрације, био је примарни аутор Сиборговог извештаја о академској науци, те — као члан Националне комисије за надмоћност у образовању председника Роналда Регана — кључни сарадник при писању његовог извештаја „Нација у опасности” (1983).
Био је главни или копроналазач десет елемената: плутонијума, америцијума, киријума, берклијума, калифорнијума, ајнштајнијума, фермијума, мендељевијума и нобелијума, те елемента 106 (који је за време Сиборговог живота постао његов епоним). Такође, открио је више од 100 атомских изотопа; приписују му се важни доприноси хемији плутонијума, још од када је суделовао у пројекту Менхетн у којем је помогао у екстракцијском процесу коришћеном за изоловање плутонијумског горива за другу употребљену атомску бомбу. На почетку каријере, био је пионир у нуклеарној медицини; открио је изотопе елемената са важном применом у дијагнози и лечењу болести, а најзначајнији је јод-131 који се користи за лечење тиреоидне болести. Поред теоријског рада на развоју концепта актиноида, чији је резултат било смештање актиноидске серије испод серије лантаноида у периодном систему, постулирао је постојање супертешких елемената у серијама трансактиноида и суперактиноида.
Након што је 1951. године поделио Нобелову награду са сународником, физичарем Едвином Макмиланом (1907—1991), добио је око 50 почасних доктората и бројне друге награде и признања. Списак ствари названих по Сиборгу осим његовог атомског елемента и астероида садржи још 30-ак ставки. Био је релативно плодан писац, потписавши око 50 књига и 500 чланака у часописима, углавном у сарадњи са другима. Једном се нашао у Гинисовој књизи рекорда, као особа са најдужом одредницом у књизи Ко је ко у Америци.