![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Voynich_Manuscript_%252832%2529.jpg/640px-Voynich_Manuscript_%252832%2529.jpg&w=640&q=50)
Војничев рукопис
илустровани кодекс написан ручно у непознатом систему писања / From Wikipedia, the free encyclopedia
Војничев рукопис/манускрипт[lower-alpha 1] (енгл. ; рус. ) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе.[1][2] Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.[18]
Војничев рукопис енгл. | |
---|---|
Библиотека ретких књига и рукописа Бејнеке, Универзитет Јејл | |
![]() Цветна илустрација на страници 32; боје су још увек живе | |
Такође познат и као | Бејнеке (енгл. ) |
Тип | кодекс |
Датум настанка | рани 15. век[1][2] 1404—1438[2] |
Место настанка | вероватно Северна Италија[1][2] |
Језик | непознато могуће да је реч о природном[3] или планском језику[4][5] веома мали број речи пронађен је на латинском језику[4][6] и високонемачком језику[6] |
Писари | непознато |
Аутори | непознато могуће да је реч о Роџеру Бејкону,[7] самом Вилфриду Војничу,[8] Јакобу Синапију од Тепенеца,[9] Атанасију Кирхеру,[10] Рафаелу Мнишовском,[7] Антонију Аверлину Филаретеу,[11] Корнелију Дребелу,[12] Ентонију Ашаму[4] итд. |
Саставио/ла | непознато |
Илуминирао/ла | непознато |
Патрон | непознато |
Посвећен | непознато |
Материјал | велум (врста пергамента од нештављене коже сисара) |
Величина | ≈ 23,5 cm × 16,2 cm × 5 cm |
Формат | једна колона у телу странице, са мало увученом десном маргином и са поделама параграфа, а неретко и са звездицама у левој маргини;[13] остатак рукописа јавља се у виду графика тј. дијаграма или ознака за поједине делове везане за илустрације; рукопис садржи делове на расклапање |
Стање | делимично оштећен и некомплетан; пронађено 240 од 272 странице (≈ 88%)[6][11][13] тј. пронађено 18 од 20 арака (272 странице од. 20 арака је најмањи процењени број, а садржано је > 170.000 карактера)[14] |
Писмо | непознато могуће да је реч о измишљеном писму[15] веома мали број речи пронађен на латинском писму[4][6] |
Садржај | хербална, астрономска, биолошка, космолошка и фармацеутска секција + секција са рецептима[13] |
Илуминација | мастило у боји се, помало сирово, употребљавало за бојење фигура, и то вероватно некад касније у односу на време настанка текста и самих контура[6] |
Додаци | — |
Примерци | две копије рукописа које је Бареш у два наврата слао Кирхеру у Рим |
Раније поседовање | ? → Рудолф , цар Светог римског царства → Јакоб од Тепенеца → Георг Бареш → Атанасије Кирхер (копије) → Јан Марек Марци (Јохан Маркус Марци) → ректор Универзитета Чарлс у Прагу → Атанасије Кирхер → Петер Јан Бекс → Вилфрид Војнич → Етел Војнич → Ен Нил → Ханс Петер Краус → Јејл[4][10][13][16][17] |
Откривен | најраније информације о постојању долазе из писма које је пронађено унутар корица рукописа, а написано је или 1665. или 1666. године |
Приступни број | |
Остало | познат случај у историји криптографије који до дан-данас није решен/дешифрован |
Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање.
Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата.[19] Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација са освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.[20]
Ханс П. Краус[21] је Војничев рукопис донирао Универзитету Јејл, тачније Јејловој Библиотеци ретких књига и рукописа Бејнеке, године 1969, где је тренутно каталогизован под приступним бројем „”.[22][13] Августа 2016. године је објављено да је библиотека Бејнеке договорила са издавачком кућом Силое израду 898 нумерисаних факсимила — верних реплика рукописа за комерцијалну продају; њихова израда је започета у априлу 2016. године, а први комплет био је готов тек након 18 месеци.[23][24] Такође, у новембру 2016. године Јејлова универзитетска штампарија објавила је комерцијално издање са тврдим повезом и есејима.[25][26]