Вестибуларни апарат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вестибуларни апарат је статички орган, смештен у унутрашњем уву који служи за одржавање равнотеже и за информацију о положају тела у простору.[1] Људски вестибуларни систем се састоји од три полукружних канала са ампулама, мехурића (утрикулуса) и кесице (сакулуса) у којима су сензорне ћелије. Како је вестибуларни апарат, симетричан парни орган, његова укупна реакција зависи од функције оба лавиринта ува. Он је најзначајни део физиолошког система у стварању моторног одговора који је од важности за дневно функционисање и преживљавање у условима свакодневног кретања кроз простор.[2][3]
Вестибуларни апарат је прво чуло које се развило током еволуције животиња и људи са наменом да одржава равнотежу и положај тела, правце кретања и омогући оријентацију у простору. У каснијем еволутивном развоју са истом наменом укључили су се још и вид и дубоки сензибилитет у зглобовима и мишићима. Међутим вестибуларни апарат и даље задржао функцију најбрже активације свих ефектора за отклањање евентуалних поремећаја (што се најбоље и уочава у ситуацијама поремећај вестибуларне функције). Од наведена три система која учествују у одржавању равнотеже, бар два морају функционисати како би се одржала равнотежа. То значи да је могућа компензација изгубљене функције само у нормалним, али не и у посебним условима.