Вера Алексеевна Каралли (1889-1972), руска балерина и глумица From Wikipedia, the free encyclopedia
Вера Алексејевна Карали (рус. ; Москва, 27. јул 1889 — Баден, 16. новембар 1972) била је руска балетска играчица, кореографкиња и глумица немог филма у раним годинама 20. века.[1]
Рођена у Москви, Карали је завршила Московску позоришну школу 1906. године под руководством истакнутог руског професора Александра Горског. Карали је наступала са компанијом Руска балетска група Сергеја Дјагиљева 1909. године, као и 1919. и 1920.[2] После две године постала је солиста Баљшој театра, где је често била у пару са балетаном Михаилом Мордкином.
Године 1914. Карали је такође започела успешну глумачку каријеру и постала једна од првих прослављених руских филмских глумица. Њена прва улога била је у драми Пјотра Шардињина из 1914. године Памтиш ли? (рус. ) поред познатог глумца Ивана Можухина. Од 1914. до 1919. године, Вера Карали ће се појавити у отприлике шеснаест руских немих филмова, укључујући адаптацију Рата и мира Лава Толстоја из 1915. (рус. ). Њено последње појављивање у филму било је у немачкој драми под насловом Освета једне жене ( ) 1921. године. Често бирана за главну женску улогу од познатог редитеља Јевгенија Бауера, Карали је можда најбоље упамћена по својим наступима у Бауеровим адаптацијама из 1915. романа После смрти (рус. ) писца Ивана Тургењева и њеној улози Гизеле 1917. у мелодрама Лабуд на самрти (рус. ).[3]
Карали је била љубавница великог војводе Русије Дмитрија Павловића и наводно је такође била саучесник у убиству Григорија Распутина у децембру 1916. Она је наводно била једна од две жене које су биле присутне у палати Феликса Јусупова у ноћи Распутиновог убиства. Друга је била Маријана Пистолкорс. Њихови наводни мушки саучесници никада нису јавно идентификовали две жене.[4]
Након што је побегла на Запад након Октобарске револуције, Карали је свој последњи филмски наступ имала у немачкој немој драми Роберта Вина 1921. године, Освета једне жене, заједно са Олгом Енгл и Францом Јегенијевом.[5]
Године 1920. Карали је учествовала на великом добротворном концерту у Париској опери заједно са оперском певачицом и плесачицом Маријом Николајевном Кузњецовом, између осталих, како би прикупили средства за помоћ осиромашеним руским емигрантима.
Током 1920-их, Вера Карали је предавала игру у Каунасу, а од 1930. до 1935. била је балетска првакиња Румунске опере у Букурешту. Од 1938. до 1941. Карали је живела у Паризу.[2] Касније се настанила у Бечу и тамо предавала балет. Карали је умрла у Бадену у Аустрији 1972. Сахрањена је на Средишњем бечком гробљу.[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
